Nakon što je Agencija za zaštitu životne sredine objavila izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020. godinu, postaje očigledno da već pet godina nema pomaka u rešavanju ovog problema. Naime, petu godinu zaredom, kvalitet vazduha u Beogradu svrstava se u najgoru, treću kategoriju.
Kako je pokret Ne davimo Beograd godinama upozoravao, ništa se ne radi kako bi se građani i građanke zaštitili od opasnog vazduha koji udišu. Srpska napredna stranka u prethodnih osam i Socijalistička partija Srbije u prethodnih 12 godina upravljaju zaštitom životne sredine u Srbiji. Ovo nije tvrdnja koju olako iznosimo, jer smo protiv prethodnog ministra zaštite životne sredine podneli dve krivične prijave i to za krivično delo Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine iz čl. 261 KZ i Zbog povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz člana 268 KZ.
Prema najnovijem izveštaju Agencije, zbog prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanim česticama PM 2.5 i PM 10, Beograd se uz Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice našao među najzagađenijima u zemlji. Čak i u okolnostima pandemije, kada je u prvih nekoliko meseci, usled mera zatvaranja, došlo do pada zagađenja vazduha, podaci na godišnjem nivou ostaju zastrašujući.
Prekomerno zagađenje česticama PM 10 zabeleženo je u Velikim Crljenima -107 dana, Obrenovcu – 95, u Bulevaru Despota Stefana – 90 dana, na Novom Beogradu – 74, Vračaru – 42, Starom gradu – 46, Ovči – 44, Mostaru – 32, KBC „Dragiša Mišović” – 24 dana. Prekoračenje zagađenja PM 2.5 česticama zabeleženo je u Velikim Crljenima, na Ušću, Novom Beogradu i Starom gradu. Osim zagađenja ovim, po zdravlje izuzetno štetnim polutantima, u Izveštaju se kao opasnost navodi i zagađenje azot-dioksidom, sumpor-dioksidom i ozonom.
Kao najveći izvori zagađenja suspendovanim česticama PM 2.5 i PM 10 navode se toplane i individualna ložišta, dok su termoelektrane i saobraćaj izvori emisija sumpor-dioksida i azot-dioksida, od kojih u atmosferi, takođe, mogu nastati PM čestice.
Ne davimo Beograd je zajedno sa stručnjacima i organizacijama civilnog društva izradio set kratkoročnih i dugoročnih mera za zaštitu stanovništva pri ekstremnim vrednostima zagađenja vazduha i za dugoročno rešavanje ovog problema, ali ne vidimo nikakve pomake po tom pitanju od strane nadležnih, osim snižavanja kriterijuma merenja kvaliteta vazduha kako bi se isti vazduh prikazao manje opasnim.
Detaljnije o merama za unapređenje kvaliteta vazduha i zaštite građana čitajte na linku
Jedno je sigurno, podešeni brojevi ne mogu izbrisati posledice udisanja zagađenog vazduha, a one su poražavajuće. Različita istraživanja pokazuju da između 7 i 15 hiljada ljudi prerano okonča svoj život kao posledica aerozagađenja, a ogroman broj je onih koji obole od najtežih bolesti, kao što je kancer pluća. Srbija je i po broju obolelih od kancera pluća među prvima u svetu.
Pročitaj i ovo:
Biljana Đorđević: Opoziciona javnost u Srbiji ne sme se uljuljkavati, kao da je stvar već završena
"To što je ovaj režim izgubio društveni legitimitet ne znači da on nema sve mehanizme i poluge koje može na prevaru da zadrži", ističe sagovornica N1.
Nikodijević (SPS) preko dnevnog reda šalje poruku SNS i kriminalcima: Ne deli se ovako plen!
Današnje povlačenje tačke o javno-privatnom partnerstvu sa dnevnog reda sednice Skupštine grada Beograda pokazalo je kako funkcioniše vlast u glavnom gradu. Naime, kada se unutar SNS i SPS otvore sukobi oko kontrole unosnih poslova, dnevni red može da se promeni za nekoliko sati. Kada građani traže rešenja, gradska vlast ih mesecima ignoriše.
Inflacija 2,7 odsto: Šta pada, a šta i dalje raste?
Pad međugodišnje stope ukupne inflacije sa 3,5 odsto (maj) na 2,7 odsto (juni) je pre svega statistički efekat poređenja, ne signal da je ekonomija stvarno usporila poskupljenja, pa se može definisati samo kao incident. Više o ovome pročitajte u autorskom tekstu našeg Mladena Vitasa.
