Planiranje grada koje za cilj ima jedino zaradu investitora, ne obazirući se na potrebe građana, zove se investitorski urbanizam. Novi primer kako Urbanistički zavod Beograda planira za investitore, a ne za stanovnike našeg grada, dolazi nam sa Banovog Brda gde je, do 27. aprila, na javnom uvidu Nacrt plana detaljne regulacije za područje između ulica Čamdžijine, Radničke, Brdovite, Lazara Kujundžića, Stanka Opsenice, Lješke, Vinodolske i Petra Mećave.

Plan generalne regulacije (PGR) Beograda predvideo je da se na ovom prostoru zadrži stanovanje niske spratnosti P+1+Pk, ali to ne sprečava vlast da, iako protivno propisima, planom nižeg reda, Planom detaljne regulacije (PDR) pokuša transformaciju u višeporodično stanovanja spratnosti do P+5+Pk. Ta transformacija NE PLANIRA unapređenje komfora života kroz proširenje ulica, formiranje novih zelenih površina i uvođenje novih javnih prostora. Planom se degradira postojeći način života jer će se na istim parcelama u istim ulicama, gde su sada porodične kuće sa zadnjim dvorištem i baštom, graditi stambene zgrade sa pet, šest spratova i podzemnom garažom koja će pojesti sve zelene površine i drveće. Stanova će biti bar duplo više i isto toliko više vozila koja traže parking i kreću se uskim i samo već postojećim ulicama. Totalni saobraćajni kolaps je u najavi, a sa njim i uvećanje zagađenosti vazduha i buke.
U toku ranog javnog uvida Ne davimo Beograd je podneo gore navedene primedbe, koje u obrazloženju Urbanistički zavod nije prihvatio. Iako je primedba koja se odnosi na uvođenje biciklističke staze prihvaćena, ona je u planu samo delimično sprovedena.

Posebna priča je stena koja se nalazi 3 metra ispod površine terena. Ona je razlog zašto postojeće višespratnice na Banovom brdu imaju nadzemne garaže i parkinge na otvorenom, a svi ostali objekti samo jednu podzemnu etažu. Mehanički razbijati ili minirati stenu je veliki i opasan posao. Svi postojeći objekti fundirani su plitko i oslanjaju se na tu istu stenu. Ovo znači da će kopanje dve ili tri podzemne etaže potrebne za smeštaj vozila, protresti sve okolne objekte. Imamo skorašnje iskustvo sa komšijama pored “Ada mola” čije zgrade je miniranje stene protreslo i objekti su im pukli. Oni se tuže sa investitorom, a cena nekretnine im je drastično pala. Mogli bismo pomisliti da bi i ovakav scenario sa obaranjem cena konkurentskih nekretnina, pogodovao investitoru.

Donošenjem ovog plana, od svih efekata planiranja dobijaju se samo novi kvadrati za prodaju, dakle zarada investitora, a gube sadržaji i kvalitet života svih stanovnika Banovog Brda. Zeleno, provetreno i osunčano Banovo brdo nepovratno nestaje.

Stanovnici Banovog brda pokrenuli su inicijativu i grupu na Fejsbuku pod imenom “Sačuvajmo brdo, čuvajmo naše!” sa ciljem da se sačuva Banovo brdo od daljeg uništenja. Zapratite za više informacija.

Pročitaj i ovo: