Autorski tekst Zorana Bukvića: Besplatan javni prevoz- ko će to da plati?

Zeleno levi front pozdravlja uvođenje besplatnog javnog prevoza što će biti značajno rasterećenje za socijalno ugrožene građane , ali i motivacija za deo sugrađana da putuju javnim prevozom umesto privatnim automobilom. Međutim,svi pamtimo slučajeve otpadanja točkova autobusa koji ubijaju naše sugrađane, samozapaljivanja vozila javnog prevoza ii situacije kad se autobus GSP bukvalno prepolovio. I sa dosadašnjim nivoom naplate i subvencijama, javni prevoz u Beogradu je funkcionisao katastrofalno loše, sa konstatnim padom broja korsnika  koji postaju vozači privatnih automobila, posebno nakon pandemije korona virusa. Čak i  Strategija razvoja gradskog prevoza prepoznaje ovu lošu pojavu nazivajući je začaranim krugom, u kome nezadovoljni korisnici lošeg javnog prevoza počinju da koriste privatne automobile, čime opet stvaraju dodatne gužve i time još  degradiraju tačnost i brzinu javnog prevoza, što neminovno vodi ka novoj migraciji korisnika ka privatnim automobilima i na kraju saobraćajnom kolapsu, koji je maltene već realnost svuda oko nas.

Dodatno, brojne studije i istraživanja širom sveta nedvosmisleno govore da samo sa besplatnim javnim prevozom ne može da dođe do smanjenja broja putovanja privatnim automobilima. Javni prevoz mora da bude tačan, frekventan, komforan, i da ima dobru prostornu pokrivenost stajališta u pešačkoj izohroni od 400 metara, što u Beogradu nije  slučaj.  Za sve pomenuto, potrebno je imati dovoljno  kvalitetnih vozila i dovoljan broj vozača da bi se obezbedili redovni polasci i komforna vožnja putnika. Takođe, potrebno je da promovisati javni prevoz, ali i baviti se istraživanjima zadovoljstva korisnika uslugom javnog prevoza, da bi se kvalitet prevoza unapredio.  Da bi sve pomenuto bilo moguće, potrebna su dodatna sredstva iz budžeta grada, a Aleksandar Šapić nije precizirao odakle će ta sredstva doći, i da li će finansiranje prevoza grada Beograda zavisiti od političke volje i subvencija vlasti na republičkom nivou, ili od sopstvenih sredstava?

Takođe, Zeleno levi front smatra da je kontra produktivno i pogrešno  uvoditi dinamički red vožnje za javni prevoz, jer problem i nije u redu vožnje koji jedino ne odgovara privatnim prevoznicima,  već u velikom broju automobila koji zagušuju saobraćajnu mrežu i zbog kojih autobusi, trolejbusi i tramvaji  ne mogu da prođu kroz gradske gužve.  Da bi se javnom prevozu obezbedila tačnost i frekventnost, potrebno je obezbediti više dispečera, dati vozilima JP-a prednost na raskrsnicama i kroz mrežu žutih traka, ali i obezbediti rezervna vozila za polaske koji ne mogu da budu pokriveni zbog gužvi .Međutim, ono što  primećujemo je da Šapić ukida prednost prednost javnom prevozu, ukidanjem žute trake na Brankovom mostu i otvaranjem Vasine ulice za automobile, a čak se time i hvali. Time građani koji koriste javni prevoz bivaju izigrani, jer ispada da je podjednako bitno da li će neko stići u kafić i restoran kolima, nego da li će oni stići u školu, na posao ili fakultet javnim prevozom.  Dodatno, širenjem gradskih bulevara, dok se istovremeno preko Brankovog mosta na očigled svih vozači automobila puštaju da idu žutom trakom, samo se povećava automobilski saobraćaj ka centralnoj gradskoj zoni, što je recept za siguran saobraćajni kolaps.

Zeleno levi front predlaže da se po ugledu na francuske gradove javni prevoz finansira direktno od strane poslodavaca, tako što će iznos biti procentualno vezan za visinu zarada zaposlenih, ali tako da ne bude odbijanja građanima od plate,  već iz sredstava koje obezbeđuje poslodavac, na šta je i do sad bio obavezan. Uz širenje mreže žutih traka i davanje prednosti javnom prevozu signalizacijom na raskrsnicama, moguće je smanjiti gužve i  preokrenuti trend da se broj korisnika javnog prevoza smanjuje, a broj automobila na ulicama povećava.