Anđela Ruvidić, lični stav: Još jedna faza restrikcija vode za piće u beogradskim opštinama

Još jedno leto, još jedna faza restrikcija vode za piće u beogradskim opštinama. JKP “Sopot” je, zbog nemogućnosti da obezbedi potrebne količine vode za svoje stanovnike, najavilo isključivanje dovoda vode za piće na po 12 sati svakoga dana, “do daljnjeg”.

Nedopustivo je građanima i građankama isključivati sanitarnu vodu i to u delovima godine kada je ona presudna za život. Od te vode ne zavise samo ljudi, već i životinje i biljke koje stanovnici Sopota gaje.

Poslednja pompezna najava rešavanja problema vodosnabdevanja u Sopotu bila je 2021. godine, kada nas je tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obavestio da je na visini zadatka i da će napokon problem biti rešen. Plan rešavanja problema vodosnabdevanja naselja Sopot i mnogih drugih naselja (Resnik, Pinosava, Kaluđerica, Boleč, Leštane, Vinča, Vrčin, Grocka, Umčari, Dražanj, Brestovik, Mladenovac) ogleda se u izgradnji regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac. Ovaj projekat je u fazanama realizacije već 40 godina, a do danas izgrađena je polovina planirane deonice.

Činjenica da desetine hiljada stanovnika Beograda na vodovod čeka decenijama ukazuje na evidentan problem u nedostatku kadrova, generalnoj organizaciji javnih preduzeća, određivanju prioriteta i upravljanju resursima. Stvari koje su bitne građanima, koje utičuna na njihovu svakodnevicu, koje su zapravo civilizacijsko pitanje se ne realizuju. Naselja su i dalje bez kanalizacione infrastrukture, vode za vodosnabdevanje u letnjim mesecima je sve manje, otpadne vode odlažamo u septičke jame ili ih direktno ispuštamo u vodotokove.

Isključivanje vode i pretnje isključivanjem vode nisu rešenje. Rešenje za ovakvu situaciju, dok se radi na izgradnji regionalnog vodovoda, bi bilo korišćenje tehničke vode ili kišnice za zalivanje bašta, pojenje životinja, održavanje ulica i slično. Na taj način bi se smanjilo rasipanje vode, a u isto vreme bi se smanjio pritisak na kanalizaciju jer kišnica ne bi oticala dalje, već bi se koristila na najbolji mogući način. Naravno, ovo nigde u svetu nije na teret samo građana, naprotiv, za ovakvak održiv način korišćenja vode su predviđene subvencije, kao i volja vladajuće većine da ovako nešto sprovede.

Kako se u rubne opštine najmanje ulaže, tako se one najčešće suočavaju sa ovakvim problemima. Prekomernom izgradnjom objekata, posebno na Kosmaju, a nedovoljnim ili nikakvim ulaganjem u vodovodnu infrastrukturu, desetine hiljada stanovnika ostaje bez vode za piće svakog leta. Pored stanovnika Sopota i Barajeva, Mladenovčani i Mladenovčanke sa nestrpljenjem iščekuju izgradnju regionalnog vodovoda, dok se svakog leta suočavaju sa restrikcijama vode zbog malog broja reni bunara koji više nemaju dovoljno kapaciteta da zadovoljne potrebe svih stanovnika.

Ovakvih naselja, samo u Beogradu, ima još puno jer, kako stvari stoje, gradska vlast ne uspeva da reši još jedno civilizacijsko pitanje i svojim građanima i građankama obezbedi osnovne uslove za život.