Grupa za zaštitu životne sredine organizovala je ove godine seriju akcija Za čist grad! Po celom gradu ima toliko divljih deponija i razbacanog smeća, da nismo znali na koju lokaciju pre da odemo. 

Jedno od osnovnih načela za koje se zalažemo jeste da odluke treba da se donose na mestu koje je najbliže ljudima na koje se one odnose. Među vodećim zahtevima ljudi na lokalu je svakako pravo na čisto i uređeno okruženje. Tako smo došli na ideju da bismo pokretanjem akcija čišćenja u opštinama mogli pomoći ljudima čiji se zahtevi godinama ignorišu, da njihove akcije učinimo brojnijim, medijski propraćenijim i da još jednom, po ko zna koji put, ukažemo na taj očigledan problem.

Pričajući sa građanima, uvideli smo da i nas aktiviste i njih zabrinjava nebriga lokalnih vlasti o održavanju javnih površina, kao i nedostatak bilo kakvih akcija i edukacija na tu temu. 

Sve je počelo kada su se pre godinu dana aktivisti i autori ovog teksta sreli na akciji sadnje, Posetili smo tog vikenda lokacije u Rakovici. U jednom parku pitali smo dečake na igralištu da li bi želeli da učestvuju u čišćenju tog silnog smeća gde su se oni igrali. Iako su nam se samo dvojica pridružila, osećali smo se fenomenalno. Postali smo svesni činjenice da postoji volja da se uradi nešto po tom pitanju čak i među onima za koje nikada ne bismo pomislili,  samo im treba podstrek i primer starijih članova zajednice, nasuprot  ignorisanju i nemaru. 

Na prvom sledećem sastanku Grupe za zaštitu životne sredine predložili smo da akcije čišćenja budu češće, što je naišlo na odobravanje. Samim tim što smo tematizovali problem, shvatili smo da postoji velika zajednica koju takođe brine isti problem. Tako se ubrzo priča i pokrenula, sa planom da svakog meseca čistimo na drugoj opštini. Kako su nam svi delovi grada jednako važni, u saradnji sa građanima čistili smo lokacije u Rakovici, Čukarici, Voždovcu, Zvezdari, Avali, Starom gradu, Železniku. Našim akcijama se u velikom broju uvek odazivaju i članice i članovi teritorijalnih grupa. Kroz razgovor sa građanima došli smo do zaključka da su zajednički ciljevi čisto zemljište, uređene površine, zdravija sredina i održavanje higijene, ali i odgovornost javnih službi. Jako je važna i raspoloženost lokalnih zajednica da preuzmu odgovornost za kraj u kome žive, da prijavljuju i pobune se protiv otpada na svakom ćošku. Ali neophodna je podrška sistema i angažovanost ljudi koji su nadležni za ta pitanja. 

Dan nakon objave naše prve akcije na društvenim mrežama, videli smo da su komunalne službe bile na terenu i očistile veliki deo smeća. Da je bila sabotaža, pretpostavljamo, ali i pored toga smo skupili 20-30 džakova smeća na obe lokacije. Primetili smo da ljudi pozitivno reaguju, da na jednostavan način mogu da se pokrenu i urade nešto za sebe i svoju okolinu. Druga akcija, mesec dana posle, bila je još masovnija. 

Problemi koje vidimo nisu samo to smeće koje zateknemo, već jedan ogroman nemar, ignorisanje, nebriga, bezobzirnost. Nalazili smo proizvode s datumom od pre nekoliko decenija, što pokazuje koliko dugo ovakav nemar traje.

Iako su i druge organizacije i pre imale ovakav vid akcija, imamo utisak da su se na proleće akcije omasovile i proširile, tako da smo bili i ponosni što smo doprineli tome da se „zakotrlja grudva”. Nailazili smo i na probleme u vidu komentara da ne treba mi da budemo komunalne službe, da tako samo pomažemo režimu (protiv koga smo jedni od najglasnijih), ali to nas nije pokolebalo jer su pozitivne reakcije daleko nadmašile negativne. I ne samo to, izvršili smo neophodan pritisak, pa su i komunalne službe konačno počele da rade svoj posao i na mestima koja nisu u centru grada, naravno ne u potpunosti, ali primetno je da sada ponekad i bez poziva nešto urade. Ne znamo koliko je to ohrabrujuće, ali navikli smo da se kod nas sve radi sitnim koracima. Postoji bojazan, da čim pritisak i pozivi prestanu, da će se sve vratiti na staro. 

Prva lokacija koju smo očistili već posle godinu dana preti da se vrati u prethodno stanje, što pokazuje da svest o očuvanju sredine još nije sazrela. I pored toga, drago nam je što smo bar pokrenuli ovakve akcije i što polako sazreva potreba ljudi da žive u čistoj i nezagađenoj sredini. Kao što smo videli na primeru protesta, problem se može rešiti samo ako insistiramo na njegovom rešavanju, ako se zajedno angažujemo i ako se aktivira što više učesnika. Moramo da insitiramo na edukaciji ljudi po ovom pitanju i radu nadležnih službi da se bave ovim problemom koji je vidljiv u svakoj opštini. 

Aleksandra Vitas i Bogdan Vuruna

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).