Aleksandra Bulatović: Problem buke potcenjen, posledice ozbiljne

Svaki neprijatan ili neželjen zvuk odmah prepoznajemo kao buku. To da li ćemo određeni zvuk doživljavati kao buku zavisi od jačine zvuka i od tog da li taj zvuk nekog ometa, jer u noćnom klubu ljudi plaćaju da bi slušali intenzivan zvuk, dok je u porodičnom okruženju i glasniji razgovor u komšiluku ⸺ buka.

Buka je nemilosrdni mučitelj koji nas uznemirava i ometa naše funkcionisanje. Savremena tehnička i medicinska naučna istraživanja potvrdila su da buka nije ništa manje škodljiva od vidljivo zagađenog vazduha, pa se ona zato i definiše kao nevidljivo aerozagađenje. Pošto buka ne utiče samo na naše čulo sluha, već i sistemski narušava zdravlje, izazivajući razne bolesti i simptome opravdano je reći da je buka ne samo nevidljivi mučitelj već i nevidljivi ubica.

Kako buka utiče na zdravlje?

Najkraće rečeno, buka predstavlja akustični stres za ceo organizam čoveka koji uzrokuju neprijatni i nepoželjni akustički osećaji. Navikavanje na spavanje u bučnoj sredini u fiziološkom smislu ne postoji, a što buka duže traje, to su njeni štetni efekti veći. Buka izaziva poremećaj sna, razdražljivost, pad koncentracije, iscrpljenost, uznemirenost, a hronična izloženost buci bukvalno povećava sve zdravstvene rizike. Deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku i jedna od najvažnijih stvari koju možete da uradite za svoje dete jeste da ga zaštite od buke. Naime, kod dece, buka, osim zdravstvenih posledica, izaziva i poremećaj kognitivnih funkcija, usled čega su rezultati u učenju lošiji, a kao odgovor na buku razvija se i “ignorisanje galame” koje uključuje i ignorisanje govora. I u pravosnažnoj presudi koju je početkom juna ove godine doneo po tužbi stanara Cetinjske ulice protiv zagađivača bukom, Prvi osnovni sud u Beogradu je prihvatio stručno-naučni izveštaj o zdravstvenim posledicama izlaganja buci kod dece u vidu poremećaja kognitivnih funkcija i slabijih rezultata u učenju.

Hronično umorni ljudi podložni su bolestima, jer imunitet počinje da im slabi. Takve osobe su u produbljenom stresu, a posledica takvog stanja su i hormonalni poremećaji koji utiči na sve druge sisteme organa u telu — povećanje krvnog pritiska, ubrzan rad srca, poremećaj varenja i peristaltike, odnosno otežane eliminacije štetnih materija iz creva. Izražena je i sklonost ka dijabetesu, kao i ka povećanju holesterola u krvi, koji je okidač za kardiovaskularne bolesti čije su krajnje posledice srčani udar i šlog. Sklonost ka malignim bolestima takođe se uvećava. Sve ovo ostavlja posledice i na mentalno zdravlje

Koliko glasno je preglasno?
Buka na ljudski organizam različito deluje, u zavisnosti od njene jačine (iznosa decibela ⸺ dB), ali su normativi za buku prilagođeni najosetljivijim osobama.
Svi zvuci ispod 85dB se smatraju sigurnim. Prilikom učenja buka ne sme da premaši 40dB, što se obezbeđuje u učionicama i čitaonicama. Buka jačine od 40 – 50 dB, izaziva psihičke reakcije, dok buka jačine od 60 – 80 dB, izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema. Ako ste u diskoteci i ne možete da razumete sagovornika sa daljine od jednog metra, nivo buke je viši od 85 decibela, a često je i blizu 100dB i opasan je po sluh. Takav nivo buke nije karakterističan samo za diskoteke, već se, na žalost, često beleži i u kafićima, pa u sportskim objektima ⸺ teretanama bazenima, klizalištima. Koncerti na otvorenom proizvode buku od 100dB, kamionska sirena od 130dB, pneumatska bušilica i do 150dB. Vatromet proizvodi buku od 130 do čak 190dB. Na 195dB čoveku pucaju bubne opne, a na 200dB eksplodiraju pluća!

Međutim, mi različito doživljavamo buku tokom obdanice i tokom noći, pa se zato propisuju granične vrednosti za dan i za noć. Osim intenziteta zvuka, važan je i ritam, tako da zvuk može biti na nivou šuma, ali jednolično-ritmični (basovi tipični za izvođenje elektronske muzike) će “kljucati” po mozgu izazivajući psihičku iritaciju na sličan način na koji bi to izazvalo čak i veoma blago kapanje vode po čelu. Nema kvalitetnog odmora ako nije tišina, a tišina nije 60dB nego mora biti ispod 40dB. Za spavanje je optimalan nivo 30dB, što podrazumeva tišinu, a u dnevnom boravku oko 45dB, što omogućava nesmetano govorno komuniciranje.

Buka je mučenje!
Jedan od načina na koji je vojska Sjedinjenih američkih država (SAD) mučila neke zarobljenike u zatvorima u Avganistanu, Iraku i Gvantanamu, bilo je puštanje glasne muzike. O tome svedoče bivši zarobljenici, zvaničnici SAD, kao i grupe za ljudska prava. Svedoci su doživljaj torture bukom opisali kao gubljenje osećaja za stvarnost i osećaj da ćete poludeti zbog muzike. Koliko je buka destruktivna govori i izuzetna efikasnost ovog mučenja jer je kombinovanje glasne muziku i jakog svetla, u trajanju od 16 sati dnevno, za samo 4 dana dovodilo do psihičkog sloma onih koji su bili mučeni na ovaj način. Poseban kuriozitet koji potvrđuje vrednost subjektivnog doživljaja muzike je i to da se na plejlisti za mučenje glasnom muzikom nalazila se i muzika iz dečjih emisija.

Kada se iskustvo ratnih zarobljenika poredi sa iskustvom stanovnika u urbanim sredinama koji u mirnodopskim uslovima trpe buku (buku iz ugostiteljskih objekata, koja tokom noći ometa odmor i spavanje, a preko dana uobičajeno funkcionisanje i rad, buku sa gradilišta koja koriste zakonsku mogućnost da rade 24h, saobraćajnu buku itd.) ova saznanja o efektima kontinuirane buke su naročito zabrinjavajuća.

Buka smeta i predstavlja pretnju po zdravlje čoveka nezavisno od doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg dolazi. Kada nas uznemirava buka, mi smo praktično u poziciji zatvorenika u ratnim uslovima čija se međunarodno garantovana ljudska prava krše, dok društvo, istovremeno, od nas očekuje da budemo funkcionalni u svim domenima, od porodičnog do poslovnog, što uključuje i da ne ispoljavamo nikakve oblike društvene patologije kao što je nemar u nekom obliku koji za posledicu ima ugrožavanje bezbednosti, kao kada učestvujemo u saobraćaju ne poklanjajući tome potrebnu pažnju, ispoljavanje agresivnog ili nasilničkog ponašanja, kao u slučaju porodičnog nasilja ili ulaženje u konflikte sa drugima.

Prostorna pravda i razvoj kulture zdravog života

Pravo na neometan san i odmor su u temeljima osnovnog ljudskog prava na život. Zaštita od buke mora da obuhvati čitav niz mera: od građevinskih mera (upotreba materijala sa velikom apsorpcionom moći, duplih prozora sa vakuum staklom koji će praviti zvučnu izolaciju, različitih obloga da ne bi bilo mnogo odbijenih zvukova, tzv. reverberacije itd.), pa do prosvećivanja, u smislu slušanja muzike na razumnijim nivoima. Međutim, primena mera zaštite od buke počiva na ozbiljnoj volji institucija da se buka kao problem zaista i reši, a primarna odgovornost leži na lokalnoj samoupravi koja propisuje uslove rada i kontroliše njihovo poštovanje. Politička kultura je ta koja može da opredeli razvoj kulture zdravog života, da se zalaže za održivi razvoj, da podstiče stvaranje odgovornog ugostiteljstva i preduzetništva i da omogući građanima prostornu pravdu koja predstavlja koncept koji objedinjuje pitanja upravljanja prostorom i društvenu pravednost a temelji se na ideji da svi društveni problemi i nepravde imaju svoju reprezentaciju u fizičkom prostoru. Buka je jedna od najakutnijih manifestacija strukturnih problema upravljanja prostornim resursima u našem društvu jer reflektuje i isključenost građana iz procesa odlučivanja, privatizaciju javnog prostora i manipulaciju javnim interesom. Osvešćivanjem građana brojnih aspekata štetnosti buke, od ugrožavanja zdravlja do ugrožavanja prava, povećava se mera društvenog neodobravanja i osude i intenziviraju zahtevi da zaštita od buke bude efektivna. Zbog toga su buka i zaštita od buke pitanja od posebnog političkog interesa koja dobijaju sve značajnije mesto u političkim procesima u društvu i standardni element programa političkih partija.

Ljudi odsustvo neprijatnog zvuka uzimaju “zdravo za gotovo”, kao i to da mogu da se odmore ili da spavaju kad god žele, ali kada buka počne da opseda našu svakodnevicu, naše zdravlje je direktno ugroženo, naše redovno funkcionisanje onemogućeno, a naša prava obesmišljena. Kontinuirana buka može ozbiljno narušiti opšte zdravlje pojedinca, kvalitet života i socijalnu komunikaciju i tako ugrožavati dobre međuljudske odnose, a to su sve naše temeljne potrebe u društvu koje neposredno određuju meru naše dobrobiti.

Aleksandra Bulatović
Autorka je članica tima za borbu protiv buke Ne davimo Beograd