Građani Beograda i drugih većih gradova rekli su na referendumu NE režimu Srpske napredne stranke i odbacili štetne promene Ustava. Beograd, Novi Sad, Niš i drugi gradovi su pokazali da ne pristaju na nove naprednjačke manipulacije i uništavanje demokratije u našem društvu.
Uprkos tome što je referendum skandalozno organizovan, bez javne rasprave i po Zakonu o referendumu bez zakonske mogućnosti da opozicioni akteriorganizuju kontrolore na izbornim mestima, rezultati pokazuju ogroman potencijal za promene na narednim izborima. Upravo zbog toga, pokret Ne davimo Beograd poziva građane da se prijave za kontrolore i da zajedno odbranimo svaki glas na narednim izborima.
Rezultati referenduma u Beogradu pokazuju veliko nezadovoljstvo naprednjačkom vlašću i veliku želju za promenama politike koja je dovela do uništavanja demokratije u našem društvu. Odsustvo demokratije za posledicu ima loš život građana i nagomilavanje problema kao što su zagađenje vazduha, saobraćajni kolaps, urbanistički haos i sve ono sa čime se svakodnevno suočavamo u našem gradu.
Rezultati referenduma pokazuju da je promena u Beogradu moguća, a ona bi mogla biti i prvi korak ka smeni vlasti i u celoj zemlji. Očekuje nas velika i dugotrajna borba, ali imamo razloga za optimizam. Oslobodićemo naš grad, zaustaviti sve štetne projekte i od Beograda i Srbije napraviti dobro mesto za život.
Pogledajte snimak sa konferencije za medije ispred RIK:
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
