Pod težinom snega oboreno je ovih dana više od 800 stabala. Budući da je ukupna površina zelenih i šumskih površina u Beogradu tek 12 procenata teritorije, broj izgubljenih stabala je veoma značajan. Toliko drveća proizvodi kiseonik za 200 ljudi. Da se nalazilo na jednom mestu, zdravo i održavano, bila bi to manja šuma. Međutim, bez planske zaštite zelenila, imamo drveće neotporno na nevreme, koje može lako da se ruši i time ozbiljno ugrozi  kretanje građana, i pešaka i vozača. 

Od JKP „Zelenilo Beograd” smo mogli da čujemo da su ovu pojavu uzrokovale učestale padavine u prethodnom periodu. Kako znamo da je u Beogradu bilo i dužih perioda još intenzivnijih padavina, smatramo da to može biti samo delimično tačno, te da se drveće rušilo kao posledica višedecenijskog slabog održavanja gradskih zelenih prostora. To znači da se suvo drveće uklanja i zamenjuje novim u veoma malom broju, da se zdravo drveće održava  štetnim metodama poput prevršavanja, da se drvoredi ne obnavljaju redovno, te da je zemljište zelenih površina zapušteno. Pored toga, sveukupna životna sredina – kako ljudi, tako i drveće – ugrožena je dugogodišnjim prekomernim zagađenjem vazduha.

Poseban problem u ovakvim meteorološkim uslovima predstavlja nespremnost gradskih javnih službi da efikasno saniraju nastale probleme, pa su mnogi građani bili primorani da se organizuju i samostalno uklanjaju polomljene grane i drveće sa puteva, trotoara i raznih površina. 

Osnovne funkcije drveća jesu da štite od zagađenja, poplava, vrućina i buke. Sudeći po jučerašnjoj situaciji, pitanje je šta možemo očekivati ako nas uskoro zadesi teže nevreme.

Pročitaj i ovo:

Zdravko Janković: Naprsnuće u Linijskom parku posledica žurbe

Na društvenoj mreži "X" objavljen je snimak na kome se vidi da je nadstrešnica u sklopu Linijskog parka, na Dorćolu, popucala u izgradnji. To deluje ponovo kao posledica brzog rada na davno zaostalim projektima, smatra Zdravko Janković iz Zeleno-levog fronta.