Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd, Robert Kozma i Stefan Tasić, učestvovali su na konferenciji “Stvaramo viziju dobrog društva” održanoj u subotu 27. novembra u organizaciji Socijaldemokratskog kluba i Fondacije Fridrih Ebert.
Na prvom panelu „Šta čini dobro društvo?“ učestvovali su Stefan Tasić iz Ne davimo Beograd, Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije, Nikola Burazer, European Western Balkans, Ema Stepanović iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava i Ksenija Marković iz Demokratske stranke. U fokusu rasprave bili su dohodovna nejednakost u Srbiji, status radničkih prava, kao i primeri borbi protiv autoritarnih režima u regionu.
Stefan Tasić je istakao da je u regionu došlo do niza pozitivnih promena iz kojih možemo mnogo toga da naučimo, ali da treba biti oprezan kada je u pitanju prepisivanje recepata za borbu protiv autoritarnih režima na lokalni kontekst u Beogradu i Srbiji. Sprovođenje predizbora poput onih u Budimpešti koji su doneli pobedu opozicije ne bi dalo željene efekte, pre svega imajući u vidu različite institucionalne podsticaje, odnosno da u Budimpešti postoji većinski izborni sistem koji podrazumeva glasanje za pojedince, nasuprot proporcionalnom sistemu u Beogradu. U tom smislu, imajući u vidu lokalni kontekst, Ne davimo Beograd je najbliži crnogorskom modelu i koordinasnoj strategiji izlaska u nekoliko kolona koju bi pratio dogovor između opozicionih aktera po različitim pitanjima, poput zajedničke kontrole izbora.
Osim toga, Tasić je prokomentarisao i novu vladu u Nemačkoj u kojoj će Zeleni imati značajnu ulogu, uključujući i ministarstvo spoljnih poslova koje će voditi ko-predsednica stranke Analena Berbok. Promena nemačke vlade nakon šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel je dobrodošla i očekujemo više kritičkih tonova ka autoritarnom režimu u Srbiji, međutim, moramo biti svesni da se za demokratiju i slobodu ipak moramo sami izboriti.
Robert Kozma je na drugom panelu „Ko čini dobro društvo“ istakao značaj ekoloških pitanja poput čistog vazduha, čistih reka, očuvanja zelenih površina i šuma, navodeći da to nisu pitanja tzv. privilegovane manjine, nego upravo osnovna egzistencijalna pitanja i najviše se tiču upravo onih koji imaju najmanje. Tako dolazimo do situacije da imamo zagađenje vazduha koje postaje i zdravstveni problem jer teže mogu da ga reše oni koji imaju manje sredstava. Zato borba za zdravu životnu okolinu ide uporedo sa borbom za javne i prirodne resurse, omogućavanje svima da imaju kvalitetne javne usluge: dom zdravlja, javni prevoz, vrtiće, školstvo – solidaran, pravedan i zeleni grad.
Na panelu su učestvovali i Ljuban Panić, Stranka slobode i pravde, Nebojša Novaković, Demokratska stranka i Konstantin Samofalov, Socijaldemokratska stranka.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
