Sa nedavnim padom Fejsbuka, Instagrama i WhatsApp-a kolektivno smo, makar na kratko, mogli da osetimo koliko su naše interakcije postale zavisne od jedne kompanije. Fejsbukovi inženjeri rekli su da je do najvećeg pada ovog servisa još od 2008. godine došlo zbog mrežnog problema koji je prekinuo komunikaciju među data centrima, dok je padu njihovih akcija od 5% doprineo intervju sa Frensis Haugen, uzbunjivačicom (whistleblower), koja je iznela ozbiljne optužbe na račun ove kompanije.

Piše: Miloš Budimir

U intervjuu u emisiji “60 minuta” Frensis, koja je u Fejsbuku radila u timu za građanski integritet čiji je posao bio da oblikuje humaniju strategiju, čak i po cenu profita i rasta, iznela je dokaze koji govore da je Fejsbuk radio upravo suprotno od toga.

Po njenim rečima, postoje istraživanja i dokazi koji potvrđuju da Fejsbuk i njegovi servisi škode deci, podstiču društvene podele i slabe demokratiju, čega su donosioci odluka svesni i uprkos tome biraju profit na štetu javnog dobra i na taj način dovode ljudske živote u rizik. Njen intervju i hiljade stranica internih dokumenata koje je predala The Wall Street Journalu ponovo su uzburkale javnost, dovele u pitanje celi sistem rada ove kompanije i pokrenule saslušanje pred Senatom.

Tokom protekle tri i po godine rukovodioci Fejsbuka više puta su bili saslušavani u Vašingtonu gde su uspešno izbegavali da daju konkretne odgovore na pitanja vezana za zaštitu ličnih podataka, uticaja na demokratske procese i proliferaciju lažnih vesti putem ove i bratskih platformi.

Mark Cukerberg, osnivač Fejsbuka, je 2018. godine proveo dva dana, deset sati odgovarajući na više od 600 pitanja pred američkim Kongresom. Saslušanje je bilo organizovano u svetlu Kembridž analitike koja je otkrila da je Fejsbuk ustupio konsultantskoj firmi koja je bila povezana sa Trampovom kampanjom, pristup ličnim podacima i psihološkim profilima oko 87 miliona korisnika i korisnica koji su iskorišćeni kako bi se promenio tok američkih predsedničkih izbora 2016. godine.

Na tom saslušanju su iznete optužbe na račun Fejsbuka zbog navodnog omogućavanja ruskim hakerima da utiču na tok izbora kroz deljenje lažnih vesti koje su uticale na promenu stavova među biračkim telom. Osnivač Fejsbuka je na ove optužbe odgovorio da su preuzeli sve moguće mere aktiviranjem alata koji koriste veštačku inteligenciju kako bi na vreme detektovali i sprečili slične zlonamerne aktivnosti na izborima u Francuskoj, Italiji i na izborima za senat u Alabami.

Kada je Srbija u pitanju, društvene mreže pružaju koliko-toliku slobodu protoka informacija u poređenju sa tradicionalnim medijima koji su skoro u potpunosti monopolizovani od strane vladajuće partije. Međutim, ni Fejsbuk u Srbiji nije imun na zloupotrebe u političke svrhe čemu smo imali prilike da svedočimo tokom proteklih godina. Navešću nekoliko primera.

Tokom velikih protesta koje je 2016. godine organizovala inicijativa Ne davimo Beograd zbog rušenja u Savamali prvi put se u većem obimu videla nepostojeća ili zakasnela regulacija govora mržnje i onlajn nasilja. U nameri da obesmisli proteste, režim je iskoristio rupe u Fejsbuk sistemu i dobro organizovanu skupinu ljudi okupio oko internet napada na Inicijativu: otvarali su stranice prepune laži i uvredljivih fotomontaža koje su za cilj imale diskreditaciju aktivista i aktivistkinja Ne davimo Beograd, kao i učesnika/ca protesta.

Kreirali su opskuran sadržaj koji je bio izdašno finansiran i targetiran prema velikom broju korisnika/ca Fejsbuka iz Beograda i šire. Ovakve zloupotrebe Fejsbuka mogli smo da vidimo i narednih godina, kada su, pored aktivista Ne davimo Beograd, u fokusu bili i brojni novinari ili funkcioneri od integriteta koji su radili svoj posao. Zajedničko za sve ove brutalne kampanje je bilo što je Fejsbuk veoma sporo, tek pošto je šteta bila načinjena, sklanjao uvredljiv i lažan sadržaj sa svoje platforme.

Iako ih zakon obavezuje na to, Fejsbuk nema imenovanog zaštitnika za zaštitu podataka o ličnosti, niti kontakt osobu za podršku u slučajevima govora mržnje, klevete i curenja ličnih podataka u Srbiji, tako da najviše čemu se korisnici/e mogu nadati je užasno spora reakcija na prijavljivanje problematičnog sadržaja.

Za vreme beogradskih izbora 2018. godine Fejsbuk je stavio Srbiju na listu nekoliko zemalja gde će testirati ideju razdvajanja plaćenog od organskog sadržaja Fejsbuk stranica.

Interno smo ovo razdoblje zvali “raketna kriza”, zbog ikonice rakete iza koje su privremeno bile sakrivene sve objave stranica, koje su se do tada pojavljivale na ličnim profilima korisnika/ca. U situaciji kad je režim okupirao sve nacionalne frekvencije, suzbio konkurenciju kod kablovskih operatera i sklopio interesni pakt sa skoro svim dnevnim novinama (samim tim i portalima), Fejsbuk i druge mreže bile su jedini elektronski prostor za slobodno slanje informacija građanima i građankama Srbije.

Sa početkom „raketne krize“, promena interfejsa u Srbiji je sve stranice sa političkim i aktivističkim sadržajem stavila u krajnje neravnopravan položaj u odnosu na provladine stranice na Fejsbuku koje su imale velike budžete za obezbeđivanje vidljivosti na naslovnoj stranici kod svih Fejsbuk korisnika. Sav ostali sadržaj je prebačen na manje vidljiv i potpuno novi deo Fejsbuka, što je ubilo doseg objavljenog materijala.

Usred zimske kampanje, kad su mogućnosti za rad sa građanima/kama na ulici minimalne, ovo je imalo nesagledive posledice po promociju politika, aktivnosti i akcija, kao i podelu istinitih informacija. Promena režima rada Fejsbuka otežalo je ionako nepovoljan položaj za aktivizam u Srbiji. Igrom slučaja, dan posle beogradskih izbora Fejsbuk je obustavio eksperiment i izgleda potpuno odustao od uvođenja ove opcije.

Fejsbuk i pripadajuće aplikacije poseduju veliku političku moć, kojih su čelnici te kompanije svesni i uporno nas uveravaju da rade sve što mogu kako bi obezbedili neutralan prostor za sve. Najnoviji podaci koje je uzbunjivačica Frensis Haugen iznela pokazuju da se obećane promene nisu desile i da su Fejsbuk i Instagram i dalje važan faktor u oblikovanju naših stavova, da imaju moć da utiču ne samo na naše odluke o kupovini, već i na odluke o tome za koga ćemo da glasamo. Sve ovo se nalazi u rukama jedne kompanije koja svoje delovanje upravlja isključivo logikom profita.

U svetlu ovih dešavanja, preporuka je pogledati Netflixov dokumentarac Socijalna dilemma koji se upravo bavi pitanjem uticaja algoritama društvenih mreža na naše ponašanje i odluke. Do sledećeg velikog pada Fejsbuka, pažljivo skrolujte.

*Autorski tekst Miloša Budimira originalno je izašao na portalu nova.rs: LINK.

Pročitaj i ovo: