Na dvadesetak kilometara od Beograda i na desetak kilometara od Obrenovca, uz magistralni put između ova dva grada, na uzvišenju iznad Save nalazi se šumoviti, prozaični predeo, koji je, zbog dubine korita reke u ovom delu njenog toka, poneo naziv Duboko.
Uzvišenje Duboko je poznato kao jedno od najvećih klizišta u Evropi, a Obrenovčanima, kojima je (uprkos izgradnji autoputa „Miloš Veliki“) ova magistrala i dalje najvažnija saobraćajna veza sa glavnim gradom, Duboko je sinonim za stalne zastoje zbog radova na putu koji se (pre)često odvijaju usled nestabilnosti tla u podnožju klizišta.
Osnovnoškolsko znanje nas upućuje da je jedna od delotvornijih metoda zadržavanja kliznog zemljišta sadnja drveća sa snažnim korenom koji se širi duboko u zemlju, ne bi li se time smanjila rastresitost tla i sprečilo njegovo poniranje.
Zbog toga, očekivalo bi se od Javnog preduzeća „Srbijašume“, koje je odgovorno za upravljanje ovim izuzetno značajnim šumskim područjem, da se posebno stara o zemljištu – da ga savesno održava i uređuje, i da posvećeno planira periodičnu sadnju novih stabala… Međutim, istina je sasvim suprotna: za poslednje dve godine ovo Javno preduzeće izvršilo je plansku(!) seču hrasta, na površini od gotovo 11 hektara!
To je učinjeno pod izgovorom da su stabla bolesna i da taj prostor nije prirodno stanište ovog drveta, što je u koliziji sa stavom meštana- oni kažu da se šuma razvijala decenijama unazad i da je drveće doseglo svoje prirodne gabarite i punu zrelost.
Sa rastom hrastova, oko njih se razvijao i biodiverzitet koji je sadržao i retke biljne vrste: za gljivare ovo mesto je posebno zbog vrganja, prisutan je i australijski bagrem, a takođe ovde ima i crnih tartufa. I sada, celokupan ovaj ekosistem preti da bude uništen.
Osim toga – visoka, prohodna hrastova šuma, mesto za šetnju, odmor i rekreaciju, zamenjena je niskim, neprohodnim bagremarom koji je posađen na nastaloj goleti.
Ako izuzmemo prednost koju bagrem donosi pčelarima, zbog mogućnosti da proizvedu kvalitetan med, većini stanovnika ovog kraja ipak donosi probleme- polen bagremca, sitnog korova koji raste oko bagrema u proleće, ne pogoduje astmatičarima i ljudima sa drugim bolestima disajnih puteva kojih je ovde, zbog prisustva nekoliko industrijskih zagađivača vazduha u Bariču i Obrenovcu, dosta veliki broj.
Širi društveni problem jeste taj što koren bagrema ne raste ni približno duboko kao koren hrasta zbog čega nema isti kapacitet da „zadržava“ zemljište, a veća pomeranja tla na ovom prostoru imala bi nesagledive posledice za priobalje Save, kilometrima nizvodno i uzvodno.
Nadležni iz Srbijašuma ostali su nemi na sve ove argumente, kao i na sve molbe i apele lokalnog stanovništva da se prestane sa sečom.
Razlog za dodatnu zabrinutost meštana Dubokog, kao i obližnjih naselja Barič i Mala Moštanica, jesu nove zloslutne X oznake, ispisane crvenim sprejem na velikom broju hrastova u drugom delu šume – i to onom koji je do sada bio pošteđen masakriranja.
Kada će se akciji sečenja ovih stabala pristupiti – samo je pitanje dana.
Na kraju, ali nipošto najmanje važno, ovakvim se postupcima uništavaju turistički potencijali ovog prostora: evo kako je pre gotovo pedeset godina Mihailo Maletić pisao u svojoj knjizi „Obrenovac i okolina“: „Na Dubokom poslednjih godina mahom se zadržavaju stranci, ali ga posećuju i naši izletnici. Njemu ne treba mnogo pa da postane ozbiljan takmac Avali, Kosmaju i drugim izletištima Beograda..“ i ni danas, 2021. godine, nema se ovoj rečenici puno pridodati i oduzeti. Put ka tome da Duboko dostigne i prestigne svoje (nekadašnje) takmace jeste da dođe do prenamene i da ovaj prostor postane zaštićeno prirodno dobro, a da šuma dobije status izletničke ili rekreativne, u kojoj bi svako sečenje i krčenje bilo zabranjeno i ozbiljno sankcionisano.
Međutim, dok se ne izborimo da neki savesniji i odgovorniji ljudi upravljaju ovom šumom, našim selima i gradovima, kao i celokupnom našom zemljom, ostaje nam da se ne predamo- da svako stablo branimo peticijama, molbama, zahtevima, protestima.. – jer je možda baš to početna tačka spoznaje da na koncu možemo da pobedimo.
Autor: Aleksandar Veličković
Izvor: kolumna je izašla 21. maja u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Dobrica Veselinović: Mesne zajednice – Prostorije za građane ili stranačke aktiviste?
Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta smatra da je priča o prostorijama mesnih zajednica mnogo starija od aktuelnih zahteva zborova građana. Kako objašnjava, Grad Beograd je još pre više od decenije počeo da smanjuje mrežu mesnih zajednica, ustupa njihove prostorije drugim korisnicima i prodaje ih.
Marina Mijatović: Lekari ne smeju da iznose podatke o pacijentkinji
Tragičan porođaj u Opštoj bolnici u Novom Pazaru ponovo je u fokus stavio dugogodišnje primedbe na rad ginekološko-akušerskog odeljenja, ali i pitanje odgovornosti zdravstvenih institucija i zaštite prava pacijentkinja.
BIA prisluškivala Lazovića, stan i automobil na meti: Krivična odgovornost za Orlića i sve koji su zloupotrebom BIA ljudima uništavali živote
Prema našim saznanjima, kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović bio je pod tajnim nadzorom BIA, a agenti su ulazili u njegov stan kako bi postavili uređaje za prisluškivanje.
