Opozicione partije – Narodna stranka, Dveri, Stranka slobode i pravde (SSP) i još nekoliko stranaka razgovarale su sa predstavnicima Evropskog parlamenta o izbornim uslovima za izbore koji se najavljuju i očekuju 2022. godine.
Opozicija je došla spremna, iznela niz predloga – od formiranja privremenog ministarstva ili koordinacionog tela za sprovođenje izbora, poverenika u javnim preduzećima i ustanovama ili promena u javnim medijima, ali kako kaže Robert Kozma iz Inicijative Ne davimo Beograd, u centru svega moraju da budu građani i njihovo pravo da slobodno biraju.
“Mi ovaj razgovor vodimo zato što u Srbiji na snazi nije demokratski režim. Nažalost, postojeća vlast je od neke izborne demokratije svela Srbiju na nedemokratski hibridni režim. I to je konstatovano u raznim izveštajima, od Fridom hausa, ali i u izveštaju Evropskog parlamenta. Zbog toga se vodi ovaj razgovor i ne traže se nikakvi ustupci za političke aktere. Ne, traži se poštovanje prava građana”, kaže Kozma.
Originalni naslov: Opozicija iznela predloge za poboljšanje izbornih uslova
Pročitaj i ovo:
Veliki intervju Biljane Đorđević za portal Monitor
Vučić je bolje od Miloševića čitao globalni trenutak. I djeluje da on i sad čeka da se javi za njega povoljniji međunarodni trenutak za razriješenje političke krize. Ali, prvi put, taj za njega povoljniji trenutak neće doći - rekla je kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.
Lazović: Ne vidim da od podrške studentima ima boljeg predloga
„Ni u jednom trenutku ne mogu da zamislim da ZLF bude konkurencija studentima. Takođe, ne vidim da od podrške studentima ima boljeg predloga. ZLF-u je glavni cilj pobeda nad kriminalnim režimom čemu želimo da damo svoj maksimalni doprinos kroz zajedničku borbu“, kaže za Danas Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno levog fronta.
ZLF predložio izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – STOP PARTIJSKI POSTAVLJENIM DIREKTORIMA ŠKOLA
Zeleno-levi front je predložio set izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim se ukidaju samovolja ministara i partijsko postavljanje direktora škola, kao i politički uticaj na školski život, a daju mnogo veća ovlašćenja i odgovornost školskim odborima odnosno roditeljima đaka i kolektivu škola.
