Pišu: Stefan Ristovski i Angel Mojsovski

Izvor: slobodnaevropa.mk

Broj zaraženih i preminulih značajno se povećao u proteklom periodu, a epidemiološka situacija u zemlji je kritična. Međutim, Komisija za zarazne bolesti zasad ne planira da preporuči dodatne mere prevencije, postavljajući dilemu da li su zdravlje ili ekonomija prvi prioritet u ovoj pandemiji.

Ugovori sa proizvođačima

Vlada Republike Severne Makedonije ugovorila je 833 hiljade doza vakcine Astra Zeneka kroz KOVAX sistem, 800 hiljada doza Pfizera i 200 hiljada doza Sinofarm i Sputnik V. Prema zadnjoj najavi Vlade biće nabavljeno i 500 hiljada doza Sinovak V.

I pored toga što je SZO ocenila ove ugovore kao samodestruktivne, ovi ugovori bili su kanal kojim su države obezbedile rani pristup vakcinama. Države su se, između ostalog, dogovorile o višim cenama nabavki, oslobađajući proizvođače odgovornosti od neželjenih posledica, ne garantujući datum isporuke vakcina. U našem slučaju, podaci o uslovima ugovora su nepoznati. Ono što je vidljivo je da se zemlja kasno uključila u direktne pregovore sa proizvođačima, u poređenju sa drugim zemljama. Prema izjavama, država je započela pregovore u decembru i poslala zahtev za ponudu kompaniji Pfizer, odmah nakon odobrenja ove vakcine od strane EMA.

Suprotno tome, brojne države su zaključile predugovore sa ovim kompanijama još ore nego pšto je naša Vlada stupila u pregovore sa njima. Srbija je potpisala takav ugovor u novembru i iz ove količine obezbedila i prve vakcine za Republiku Severnu Makedoniju. Pored vakcina protiv Pfizera, dodatne doze Sputnika V, ponovo donacija od Srbije, stigle su u zemlju krajem marta. I pored togaa što je Vlada konstantno insistirala na obezbeđivanju vakcina ugovorenih direktno sa proizvođačima, većina vakcina dostupnih Makedoniji stigla je upravo kao donacija iz Srbije. Odnosno, 10 hiljada doza više od onih koje su stigle kao rezultat ugovora koje je vlada zaključila sa mehanizmom KOVAKS i sa proizvođačima.

Neizvesne vakcine, smanjeno poverenje u institucije

Činjenica da Makedonija, kao članica NATO-a i zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, nije uspela da na vreme obezbedi vakcine, a makedonski građani masovno traže rešenje u zemljama poput susedne Srbije , je zaista veliki poraz za makedonsku vladu u njenoj borbi protiv pandemije. Uz to, glasine u javnosti da su vladini službenici vakcinisani, da bi odmah nakon toga demantovali tu vest iz Vlade, pokazuje da čak i ako se radi o lažnim vestima, one lako prolaze kod građana, jer je poverenje građana u institucije na ,,staklenim nogama”.

Problem okolo nepoverenja u institucije nije novost, a i same (posebno) zdravstvene vlasti ne pomažu u rešavanju situacije. Od prve izjave da je postignut direktan ugovor sa Pfizerom (30.12.20), nakon čega sledi izjava da je ugovor definisan jutros (04.01.21), dok dve sedmice nakon prve izjave, sledi izjava ministra zdravlja koja kaže ,,potpisaćemo ugovor za kratko vreme” (16.01.21), ne može a da ne ostavi sumnju da nešto u celoj situaciji nije u redu.

Pusta obećanja

Usledilo je još nekoliko ,,najava”, pre svega da su u završnoj fazi direktnih razgovora sa Pfizerom (27.01.21.), zatim da nacrt ugovora trebalo bi da stigne ,,sledeće sedmice(11.02.21.), da bi posle toga nakon dve sedmice izjavili da su pitanja u ugovoru finalizovana(26.02.21.) I ​​nakon ovako konfuznih izjava u tako kratkom roku, logično je da se građani pitaju da li možda nešto nije kako treba.

Sledeća situacija koja izaziva sumnju u odnosu na postupak vakcinacije i imunizacije, a time i dodatno institucionalno nepoverenje, je nabavka kineske vakcine. Nakon što su se pojavile glasine da je kineska vlada vratila avans jer je makedonska vlada uključila fantomsku firmu iz Hong Konga, usledilo je nekoliko izjava koje negiraju ili potvrđuju ove glasine, najpre od strane premijera koji je rekao da je ,,privatna kompanija korišćena kao posrednik u nabavci cepiva i da je to bio razlog da Kina vrati depozit, ali negira bilo kakvu zloupotrebu . ”

Zatim iz Ministarstva zdravlja navode da ,,Te špekulacije nisu istinite. Naša zemlja ima ugovor za 200.000 vakcina sa Sinofarmom, kineskim proizvođačem vakcina protiv Kovida 19. Vakcine će uskoro stići u našu zemlju.”, da konačno na kraju da izjavu ministarka odbrane koja je ipak potvrdila prvobitno najavljenu špekulaciju rekavši da ,,mogli smo da ne kažemo o vraćenom depozitu, ali želeli smo da budemo transparentni” što na kraju nije pomoglo da se stvari razjasne do kraja i dovelo je do još veće zabune među stanovništvom. Nije moguće potvrditi zašto bi neka vlada išla kroz takve kanale nabavke, ali to definitivno ponovo pokreće sumnju i podriva poverenje u institucije.

Sumnja u namere Vlade

Slična je situacija i sa nabavkom Sputnjika V. Naime, za rusku vakcinu, ambasada Rusije izdala je nekoliko obaveštenja o dostupnosti i mogućnosti dobijanja vakcine. Prvo obaveštenje ambasada je poslala 18. avgusta 2020. godine ministru zdravlja, a 25. septembra iste godine poslato je i pismo od strane Ruskog fonda za direktna ulaganja, šefu Nacionalnog odbora za imunizaciju, ali bez ikakvog odgovora od strane naših vlasti.

Tekst je nastao u sklopu trećeg izdanja “Priča iz regiona” kojeg provode makedonska Res Publica i Institut za komunikacijske studije iz Skoplja u suradnji s partnerima iz Crne Gore (PCNEN), Hrtvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba) i Grčke (Macropolis), u okviru projekta “Poveži točke: poboljšanje politike kroz građansko učešće” uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

To dodatno pokazuje neozbiljan pristup vlade ovom ključnom pitanju rešavanja pandemije. Da li je vlada ,,precenila” svoju sposobnost da nabavi vakcine ili je ostavila da se u potpunosti oslanja na druge bez plana B? U svakom slučaju, obe su opcije podjednako loše. Odgovor vlasti, odnosno ministra, bio je da su ,,postupali u skladu sa procedurama i postupcima za odobravanje od strane međunarodnih regulatornih tela i na osnovu toga su donošene odluke.” Međutim, poštovanje postupaka i procedura, ne smanjuje percepciju građana da se vakcine ne nabavljaju tempom koji institucije prikazuju.

I pored toga što zvanično interes za vakcinisanje se ne čini dovoljno velikim, na službenoj web stranici Ministarstva zdravlja za izražavanje zaiteresovanosti prijavio se broj od nešto više od 100 hiljada građana, ova brojka može biti prilično veća obzirom na institucionalno nepoverenje građana.

Šta možemo da naučimo od drugih zemalja?

Nedostatak vakcina nije jedini problem sa kojim se država suočava u procesu vakcinacije stanovništva. Uostalom, zemlje koje su dale više cepiva suočavaju se sa izazovom da ih u potpunosti iskoriste. Premijer Zoran Zaev naše kašnjenje nabavkom vakcine nazvao je potencijalnom ,,prednošću.“ Imali smo priliku da učimo na greškama i izazovima sa kojima se suočavaju druge zemlje i Iz dosadašnjih postupaka institucija, nismo uvereni da smo dovoljno naučili.

Strah i skepticizam

Nepoverenje i nesigurnost građana da se dobrovoljno vakcinišu problem je sa kojim se suočavaju zemlje koje već imaju (uslovno) dovoljnu količinu vakcina. Pored Francuske koja se već dugo suočava sa anti-vakciskim sentimentom, Srbija je najbliži primer u prilog ovoj tvrdnji. Ona je pozvala na vakcinaciju građane susednih država, dok većina njenih građana nije vakcinisana.

Istraživanje Ministarstva zdravlja pokazalo je da, za razliku od nekoliko razvijenih zemalja, 68% zdravstvenih radnika izrazilo je interes za vakcinaciju. Pre početka vakcinacije, većina građana nisu bili sigurni da bi se vakcinisali, odnosno, 40,9% je reklo da verovatno uopšte se ne bi vakcinisali, dok je 17% reklo da je to malo verovatno. Novi podaci, prikupljeni nakon početka vakcinacije, pokazuju da bi se 50% populacije vakcinisalo. Ipak, značajnih 34 % ne bi se vakcinisali dok 16% ne znaju ili nemaju odgovor.

Nekoliko faktora može da dovede do neodlučnosti građana u odluci o vakcinaciji. Češće naznačeni razlozi su bezbednost vakcine, strah od nuspojava i zabrinutost da se klinička ispitivanja odvijaju prebrzo. Upravo izolovane, ali istaknute vesti o nuspojavama podstakle su evropske vlade pod pritiskom javnosti da zaustave upotrebu Astra Zeneke, bez prethodne preporuke od strane EMA-e. Uz to, dezinformacije na internetu narušavaju percepciju građana i mogu smanjiti interes za vakcinaciju.

Netransparentan pristup prema odobravanju vakcina

Agencija za lekove i medicinska sredstva MALMED, institucija odgovorna za odobravanje cepiva u zemlji, pored učinkovite implementacije i nadzora propisa i njihovog približavanja standardima EU, ima zadatak da ,,informiše stručnu i širu javnost”. Agencija nikada nije direktno informisala o svom radu u smislu procesa i kriterijuma prema kojima odobrava vakcine za upotrebu. MALMED bi, prema strategiji o vakcinaciji, trebalo da putem svoje web stranice prima prijave građana o neželjenim efektima, a ona je dostupna samo na makedonskom jeziku, što ukazuje na to da agencija nije spremna da odgovori na zadatke za koje je podjednako odgovorna za sve građani države.

Tokom nabavke vakcina, ministar zdravlja Venko Filipče je na samom početku istakao da, kao i za ostale medicinske preparate, tako i za vakcine za Kovid-19 ,,pratićemo odluke FDA i EMA“. Samo 10 dana nakon odobrenja vakcine Sinofarm, koja se još uvek razmatra od strane EMA, dokumenti njihovih nacionalnih agencija bili su dovoljan uslov za njeno odobrenje. U slučaju Sputnjika uopšte nije objašnjeno šta ovu vakcinu čini bezbednom. Upoređenja radi, EMA objavljuje na svojoj web stranici podatke o autorizaciji i podatke u vezi sa svim odobrenim vakcinama i vakcinama u procesu odobravanja, ali i objašnjenje za Astra Zeneku u odnosu na to da li ima neželjenih efekata. U Severnoj Makedoniji, Ministarstvo zdravlja kreiralo je posebnu Web stranicu gde informiše o bezbednosti, delotvornosti i nuspojavama svake od vakcina. Podaci dostupni na ovoj web stranici su oskudni i taksativno nabrojani i nisu dovoljni kako bi dali jasan odgovor na dileme koje građani mogu imati o svakoj od vakcina.

 Astra Zeneka: bezbedna ili ne?

Mantra da su ,,sve vakcine koje smo nabavili bezbedne” srušena je odlukom o obustavi vakcinisanje građana mlađih od 60 godina Astra Zenekom, po uzoru na Nemačku i Kanadu. Uostalom, odluke vlada država članica EU o suspenziji Astre Zeneke pre desetak dana bile su razlog drastičnog smanjenja poverenja u ovoj vakcini u Evropi. Odluke institucija u takvim su situacijama zaista teške, pa otuda odluka o pozivanju na princip predostrožnosti trebalo bi da bude zasnovana na dokazima a jednako je važno da bude i transparentna. Užurbane i neutemeljene odluke o suspenziji vakcine mogu pokrenuti anti-vakserske pokrete i povećati skepticizam prema drugim vakcinama protiv Kovida-19.

U našem slučaju, ova odluka je usledila samo dva dana nakon što je ministar zdravlja podržao odluku građana da se ovom vakcinom vakcinišu u Srbiji. Do sada se ni na informativnim web stranicama ministarstva ni na web stranici MALMED-a ne mogu naći informacije o razlozima ove odluke, niti se mogu naći uputstva o tome kako treba da postupaju ljudi koji su već bili vakcinisani. Ćutnja i odloženo informisanje građana stvara paniku i mogućnost da nerelevantni izvori budu prva instanca informisanja zabrinutih građana.

Restriktivne mere neće nestati

Vakcinacija je najbolji način za borbu protiv Kovida-19. Međutim, započinjanje postupka vakcinacije ne podrazumeva kraj pandemije. U stvari, u evropskim zemljama u kojima je veći procenat populacije vakcinisam, i dalje vladaju restriktivnije mere za sprečavanje širenja virusa u poređenju sa Severnom Makedonijom.

Broj zaraženih i preminulih slučajeva značajno je povećan u proteklom periodu, a epidemiološka situacija u državi je kritična. Međutim, Komisija za zarazne bolesti nije preporučila dalje dodatno ograničavanje ili zatvaranje ugostiteljskih objekata, mera koja se poštuje u evropskim zemljama, postavljajući dilemu da li je zdravlje ili ekonomija prvi prioritet u ovoj pandemiji.

Nestašica vakcina sa kojom se država suočava i skepticizam građana ne ulevaju poverenje da ćemo u bliskoj budućnosti moći da upotrebimo ,,najbolje oružje” protiv Kovida-19. Ono što je važno je da sa početkom vakcinacije ne sme da se nametne lažni optimizam da će virus nestati odmah nakon što se većina građana vakciniše. Možda dosadašnji postupak vakcinacije može biti zbunjujući i netransparentan, ali to ne znači da tako treba nastaviti.

Stefan Ristovski istraživač je u Institutu za europsku politiku (EPI) od prosinca 2019. godine. Magistrirao je na program Europskih ekonomskih sudija [specijalnost biznisa] na Koledz u Europi u Brižu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu – u Skoplju, na odsjeku Nadvorešna trgovina. Stefan radi na monitoring pripremnom procesu na Sjevernoj Makedoniji za Europskoj uniji i sektorskim politikama. Učestvovao je u pišanju na nekoliko biltena za sostojnu bazu sa Kovid-19 u Centralnoj i Istočnoj Europi. Pred angazman u EPI-a, Stefan je radio u EuroEvents – Institut za istraživanje tržišta projekata iz područja usklađenosti propisa i transparentnosti, te prekogranična zdravstvena zaštita usredotočena na europsku acquis.

Angel Mojsovski radi kao istraživač na Institutu za evropsku politiku (EPI). Tokom svoje četiri godine na EPI, Mojsovski je radio kao asistent na projektu i istraživač na nekoliko projekata posvećenih ljudskim pravima, manjinskim pravima, sa posebnim akcentom na socijalna prava. Mojsovski je diplomirani politikolog na Pravnom fakultetu ,,Justinijan Prvi”. Teme njegovog interesa su pitanja iz oblasti socijalne politike.

Pročitaj i ovo:

Hapšenje Vesića prvi znak da kriminalna piramida počinje da se urušava pod pritiskom građana

Danas smo svedoci prvih pravih pukotina u kriminalnoj piramidi koja godinama guši našu zemlju. Oni koji su se predstavljali kao nedodirljivi, kao oni koji nikada neće odgovarati za pljačku i zloupotrebe, sada drhte pred pravdom, zahvaljujući pritisku građana, opozicije, protesta i blokada. Ako može Vesić, može svako, pritisak građana donosi promene. Poruka je jasna: niko ne sme biti iznad zakona.