Ne davimo Beograd podržava Milenu Radulović i sve devojke koje su prijavile seksualno nasilje koje su preživele od strane svog nastavnika Miroslava Mike Aleksića. Ne davimo Beograd stoji zajedno sa svim ženama koje se bore za dostojanstven život bez nasilja.
Ponosni smo i zahvalni mladoj glumici Mileni, koja je hrabro progovorila kako bi zaštitila mlađe koleginice i kako se nešto ovako strašno više ne bi dogodilo nijednoj devojčici.
Velika je hrabrost i snaga potrebna da se izađe u javnost i progovori o preživljenom seksualnom nasilju. Kada žene, kao što je Milena Radulović i ostale devojke to urade, naša je dužnost da stanemo uz njih, naša je odgovornost kao članova ovog društva da se to više ne ponovi.
Slučaj scenariste, reditelja, glumca i pedagoga Miroslava Mike Aleksića podsetio nas je da postoji isti mehanizam koji koriste muškarci na poziciji moći kako bi seksualno zlostavljali devojčice, devojke i žene koje se nalaze u podređenom položaju u odnosu na njih. Podsetio nas je da nasilnici zloupotrebljavaju autoritet i poverenje. Nije slučajno što je, kako se navodi u medijima, jedno od pravila škole bilo isključenost roditelja. Ovo je poznata metoda izolovanja žrtve, čiji je cilj da žrtva postane podložna manipulaciji, strahu, osećaju krivice, sumnje u sebe i sopstveno rasuđivanje, i potpuni slom samopouzdanja. Na ovaj način, nasilnik osigurava da može nesmetano nastaviti sa praksama seksualnog zlostavljanja generacija devojčica.
Ohrabruje što čujemo sve više glasova u poslednje tri godine. Kada je Marija Lukić progovorila o svom iskustvu, bilo je potrebno mnogo borbe i skoro tri godine za dostizanje pravde. Onda smo čuli Danijelu Štajnfeld, a sada i Milenu Radulović. Njihove priče su iste. Brojnost njihovih glasova nas upozorava koliko je rašireno seksualno nasilje, i da je to sistemski problem. Problem svih nas.
Isto tako, ovo je veliki, istorijski trenutak za sve nas, šansa da stvorimo bolje i pravednije društvo.
Da se žrtve ne bi osećale usmljeno i iznevereno od institucija koje treba da ih štite, ustanove kao što su škole, fakulteti, sportski klubovi, posebno su odgovorne da prepoznaju ovakve mehanizme zlostavljanja, da sankcionišu počinioca, a žrtvi pruže odgovarajuću podršku.
Pozivamo institucije da veruju žrtvama, da uspostave bezbedno i otvoreno okruženje za sve. Pre nego što olako optužimo žrtve da su predugo ćutale i tako potpomogle kontinuiranu strukturu zlostavljanja – a nažalost, isuviše često čujemo takve optužbe – potrudimo se da svako od nas podnese odgovornost za normalizaciju takve strukture, za ono što smo mogli da uradimo a nismo, i za ono što i dalje možemo da uradimo, a možda izbegavamo, misleći da nas se to ne tiče.
Pozivamo sve da uvek veruju žrtvi i da je podrže. Pozivamo roditelje da otvoreno razgovaraju sa svojom decom, prijatelje da ohrabruju drugarice da nasilje prijave. Pozivamo medije da nastave da izveštavaju o ovoj temi, poštujući dostojanstvo žrtava. Jedino tako nasilju možemo stati na kraj. Jedino tako možemo stvoriti bezbedan svet za sve devojčice i žene.
Ćutanje održava nasilje. Prekinimo ćutnju.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
