INICIJATIVA ZA ČIST VAZDUH

Kako bi se naši gradovi izborili sa sve većim problemom zagađenja vazduha, Ne davimo Beograd predlaže sprovođenje seta konkretnih mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, nastalih u saradnji sa partnerskim organizacijama i ekspertima iz domena zaštite životne sredine.  

Naši gradovi se sve češće nalaze na vrhu liste najzagađenijih gradova Evrope i sveta. Naše zdravlje, zdravlje naše dece, ugroženo je nebrigom institucija i kontinuiranim ignorisanjem upozorenja, merenja i analiza koje jasno govore da se radi o ozbiljnom problemu, koji se neće sam od sebe rešiti.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 6.000 ljudi usled izloženosti čestičnom zagađenju, i to samo od zagađenja PM2.5 česticama. Podaci Evropske agencije za zaštitu životne sredine izazivaju još više razloga za zabrinutost i ukazuju na potrebu hitnih mera za smanjenje zagađenja vazduha. Broj preranih smrti zbog zagađenja vazduha PM2.5. česticama u Srbiji, u 2018. godini, procenjen je na čak 14.600. Ne davimo Beograd zato traži podršku javnosti kako bi se bez odlaganja sprovele mere koje bi omogućile zaštitu stanovništva.

Ovaj zahtev potpisao je veliki broj ljudi, a to i vi možete uraditi na LINKU.

Ne davimo Beograd je organizovao veliki broj akcija, protesta, razgovora i javnih događaja posvećenih borbi za čist vazduh zajedno sa partnerskim organizacijama iz 20 gradova širom Srbije i 9 gradova regiona. Zajedno sa kolegama iz Makedonije pokrenuli smo srpsku verziju aplikaciju AirCare kako bi se građani sami mogli obavestiti o kvalitetu vazduha. U okviru Građanskog fronta podneli smo dve krivične prijave protiv tadašnjeg ministra Gorana Trivana.

O merama za unapređenje kvaliteta vazduha

Urgentne, odnosno, kratkoročne mere podrazumevaju redovno i tačno informisanje građana, zatim zaštitu osetljivih kategorija stanovništva, mladih i dece kroz privremeno zatvaranje institucija u kojima borave u danima ekstremnog zagađenja. Neophodno je obezbediti pravovremene zdravstvene savete i brigu za sve građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje. Takođe, imperativ je odustajanje od svih štetnih projekata, koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje spalionice u Vinči ili izgradnje novih termoelektrana.

Dugoročne mere podrazumevaju odlučnu energetsku tranziciju i prestanak korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja, u proizvodnji električne energije, kao i razvoj tržišta obnovljivih izvora energije. Takođe, jedna od mera je toplifikacija gradova, ali i transformacija sistema daljinskog grejanja tako da ono ne bude izvor korupcije. Neke od ključnih mera su bolja kontrola industrijskih zagađivača i insistiranje na najsavremenijim i najboljim tehnologijama za smanjenje emisija zagađujućih materija, bez izuzetka.  

U dugoročne mere ubraja se i smanjenje zagađenja iz individualnih ložišta, standardizacija uređaja za loženje, standardizacija dostupnih goriva, koja odlaze u prodaju, edukacija stanovništva o korišćenju ekoloških goriva. Zahtevamo kreiranje fonda za zamenu grejnih uređaja građana kako teret mera ne bi pao na već osiromašene građane, ali i stimulisanje poboljšanja energetske efikasnosti zgrada.

Država bi trebalo da ulaže u razvitak zelene ekonomije, koja će zapošljavati veći broj ljudi i koja će imati minimalni uticaj na vazduh i životnu sredinu. Takođe, neophodno je u svemu raditi na prevenciji nastanka otpada, njegovoj ponovnoj upotrebi i reciklaži.

Zahtevamo odustajanje od seče stabala i uništavanja zelenih površina, kao i masovno pošumljavanje i ozelenjavanje grada. Zatim, potrebno je radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja, stimulisanje velikih dostavnih i transportnih sistema za prelazak na vozila koja manje zagađuju, kao i obezbeđenje uslova za kretanje kroz grad bez zagađenja (biciklizam, pešačenje). Autobuski prevoz preorijentisati na vozila koja koriste ekološki prihvatljiva goriva. Saobraćajnu infrastrukturu treba u celosti prilagoditi održivim vidovima transporta. 

Beograd može biti zdrav, čist, bezbedan i dobar grad za sve, a Ne davimo Beograd ima plan puta do tog cilja.

DETALJNIJE O MERAMA

KRATKOROČNE MERE zaštite građana: 

Redovno, tačno i blagovremeno informisanje građana i građanki Beograda o kvalitetu vazduha. Neophodno je redovno i tačno obaveštavati javnost putem svih sredstava javnog informisanja o stanju kvaliteta vazduha na dnevnom nivou. Neophodno je obezbediti svakodnevno informisanje o koncentracijama PM10, PM2.5 i drugih zagađujućih čestica u vazduhu. Nužno je navesti jasne mere zaštite stanovništva u danima kada su stanovnici Beograda suočeni sa velikim zagađenjem vazduha.

Zaštita osetljivih kategorija stanovništva, ali i zdravih osoba. Redovno informisanje građana o dozvoljenim aktivnostima stanovništva i zdravstveni saveti u danima kada je visoko zagađenje vazduha. Neophodno je da institucije na gradskom i nacionalnom nivou daju jasne i precizne upute putem dostupnih sredstava javnog informisanja o poželjnim aktivnostima starijih osoba, trudnica, dece, osoba koje pate od hroničnih plućnih ili srčanih oboljenja, ali i zdravih osoba. 

Nabavka prečišćivača vazduha za javne objekte. Obezbediti pouzdane prečišćivače vazduha za javne objekte, sa prioritizacijom objekata u kojima borave ili se duže zadržavaju deca i druge ranjive grupe, a posebno porodilišta.

Zaštita dece i mladih. U danima kada postoji ekstremno zagađenje vazduha doneti meru o privremenom zatvaranju vrtića i škola koje rade u ugroženim delovima gradova.

Odustajanje od svih štetnih projekata, koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje spalionice u Vinči i izgradnje novih termoelektrana.

U danima ekstremnog zagađenja vazduha, redukovati saobraćaj u centralnoj gradskoj zoni. Redukovati saobraćaj automobila u užem gradskom jezgru kroz uvođenje sistema ograničenja kretanja automobila tokom perioda ekstremno velikog zagađenja vazduha.

 DUGOROČNE MERE za unapređenje kvaliteta vazduha i zaštite građana: 

Odlučna energetska tranzicija i prestanak korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja, u proizvodnji električne energije. Potrebno je kreirati uslove za značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije umesto korišćenja fosilnih goriva. Spaljivanje fosilnih goriva u sistemu daljinskog grejanja je poslednja mera koju bi trebalo primeniti samo ako analiza dobiti i troškova pokaže da niti jedna druga opcija nije izvodljiva. Kotlarnice koje koriste mazut ili ugalj potrebno je hitno ugasiti i uvesti grejanje na obnovljive izvore energije. Grejanje na gas je prihvatljivo samo ako druga opcija ne postoji.

Razvoj tržišta obnovljivih izvora energije trebalo bi da bude zasnovan na principima transparentnosti i jednakog pristupa za sve učesnike. Takođe, potrebno je hitno otkloniti administrativne barijere za prozumere – građane proizvođače i potrošače energije.

Toplifikacija gradova, ali i transformacija sistema daljinskog grejanja tako da ne bude izvor korupcije. Priključenjem na daljinsko grejanje preostalih individualnih i kolektivnih ložišta uticalo bi se na smanjenje zagađenja vazduha prouzrokovanog česticama. Mora biti sprovedena transformacija sistema daljinskog grejanja, zasnovana na analizi dobiti i troškova, uticaja na životnu sredinu i energetskog siromaštva. Toplifikicaja gradova treba da bude ekonomski dostupna svim građanima, a ne luksuz za privilegovane kategorije stanovništva. 

Smanjenje zagađenja iz individualnih ložišta moguće je ostvariti samo kroz zajedničku intervenciju Vlade Republike Srbije i loklanih samouprava. Ključni uzroci zagađenja iz individualnih ložišta su siromaštvo, neinformisanost i nepostojanje standarda. Upotreba neefikasnih uređaja za grejanje i lošeg goriva je posledica napred navedenih uzroka. Potrebno ispitati kakve uređaje i koje gorivo koriste siromašni građani i utvrditi dimenzije problema energetskog siromaštva. Umesto subvencija za bogate građane, potrebno je direktno intervenisati na otklanjanju uzroka zagađenja, koji potiču iz individualnih ložišta onih građana, koji nemaju drugu opciju, bilo da za nju ne znaju ili nemaju novac da je priušte.

Standardizacija uređaja za loženje, sa utvrđivanjem stepena energetske efikasnosti uređaja i eko znakom za uređaje koji koriste čvrsta goriva, bila bi mera koja sledi  rešavanju problema energetskog siromaštva.

Kreiranje fonda za zamenu grejnih uređaja. Kreirati fond preko kojeg će se pomoći građanima da zamene neefikasne uređaje efikasnijim. Prioritetni korisnici ovog fonda bili bi građani i građanke u najzagađenijim naseljima i oni sa nižim primanjima. Sredstva za finansiranje fonda obezbediti iz naknada za energetsku efikasnost i naknada za zagađivanje životne sredine.

Standardizacija dostupnih goriva koja odlaze u prodaju. Loš kvalitet goriva koja se koriste u toplanama i individualnim ložištima doprinose smanjenju kvaliteta vazduha, zbog čega je neophodno  utvrditi i poštovati standarde kvaliteta goriva i ukloniti ona koja više zagađuju iz prodaje.  

Stimulisanje poboljšanja energetske efikasnosti zgrada posebnim setom finansijske podrške.

Bolja kontrola i kažnjavanje zagađivača. Insistirati da industrijski zagađivači posluju na odgovoran način u pogledu bezbednosti ljudi i životne sredine uz maksimalnu kontrolu njihovog rada i obezbeđivanje poštovanje propisa, a posebno načela “zagađivač plaća”. Posebnim planom predvideti aktivnosti za izmeštanje pojedinih zagađivača iz stambene u industrijsku zonu. Insistiranje na implementaciji najboljih dostupnih tehnologija za smanjenje emisija zagađujućih materija na izvorima koji su u sklopu velikih zagađivača  (npr. tehnologije za kontrolu emisija sumporovih i azotovih oksida iz termoelektrana i velikih industrijskih postrojenja).

Razviti zelenu ekonomiju koja će zapošljavati veći broj ljudi i koja će imati minimalni uticaj na vazduh i životnu sredinu.

Sistematsko praćenje i tačno i objektivno izveštavanje o zagađenju vazduha. Obezbediti opremu za laboratorije neophodne za sistematsko praćenje stepena zagađenosti vazduha na teritoriji grada i održavati i servisirati  postojeće merne stanice. Obezbediti da javnost ima stalni pristup informacijama o koncentraciji sumpor-dioksida, čađi, aerosedimenata, teških metala i prizemnog ozona, kao i specifičnih zagađujućih materija. Unaprediti metode koje će omogućiti precizniju detekciju izvora zagađenja i učiniti ih operativnim, odnosno, delom već postojećeg rutinskog i operativnog praćenja kvaliteta vazduha. Rezultate ovih analiza uvrstiti u godišnje izveštaje o kvalitetu vazduha. Učiniti javno dostupnim sva osmatranja (u digitalno čitljivom formatu) sa stanica koje se finansiraju javnim novcem (iz poreza građana, bez obzira da li pripadaju SEPA ili nekom ZZJZ),  i to: osmatranja u realnom vremenu; osmatranja iz neposredne prošlosti (do 30 dana); i vremenske serije od kada postoje digitalizovani podaci (npr. ako stanica radi od 2010. godine, onda da budu dostupna osmatranja od  te godine).

Zakonski osigurati sredstva za neometani rad svih stanica za monitoring vazduha koje postoje, i planirati proširenje i unapređenje mreže, da ponovo ne bi dolazilo da prekida u radu stanica.

Radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja. Potrebno je prilagoditi saobraćajnu infrastrukturu javnom prevozu i raditi na smanjenju korišćenja automobilskog saobraćaja u gradu. Potrebno je stimulisati vidove javnog prevoza koji manje zagađuju, odustati od daljeg širenja sistema javnih parkirališta u centralnim delovima urbanih naselja i unaprediti mrežu javnog prevoza.

Autobuski prevoz preorijentisati na vozila koja koriste ekološki prihvatljiva goriva. Autobusi čine preko 90% vozila javnog prevoza i pogonsko gorivo im je uglavnom dizel. Potrebno je, u što većoj meri ova vozila zameniti onima koja koriste ekološki prihvatljiva goriva, a neophodno je da grad obezbedi neophodnu infrastrukturu za snabdevanje ovim gorivima.  

Izmeštanje teretnog saobraćaja iz gradova i/ili stroga kontrola njegovog prolaska kroz urbanu sredinu, posebno tokom dana sa visokim zagađenjem. Obratiti posebnu pažnju na sisteme za dostavu i transport i stimulisati njihov prelazak na vozila koja manje zagađuju. 

Obezbediti uslove za kretanje kroz grad bez zagađenja (biciklizam, pešačenje). Saobraćajnu infrastrukturu prilagoditi održivim vidovima transporta kroz izgradnju pešačkih prelaza i biciklističkih staza. Održivi vidovi transporta omogućavaju veću slobodu kretanja kroz grad, pozitivno utiču na zdravlje i utiču na smanjenje zagađenja.

Pošumljavanje i ozelenjavanje grada. Količina zelenila u gradu osetno utiče na kvalitet vazduha i ceo ekosistem. Sprovesti plan masovne sadnje drveća, povećanja broja zelenih površina  i postavljanja vertikalnih zelenih zidova. Stimulisati gradnju zelenih zgrada.

Raditi na prevenciji nastanka otpada, njegovoj ponovnoj upotrebi i reciklaži, kao i na kompostiranju, poštujući hijerarhiju upravljanja otpada kroz promociju koncepta Nula otpada (zero waste).