“Za nas, žene sa invaliditetom, ukoliko želimo da iskažemo svoje kapacitete, nije dovoljno da budemo vidljive samo individulano u zajednici, već da nas i sistem prepozna kao osobe koje mogu da doprinesu na mnogim poljima”, rekla je naša članica Nevena Tarlanović u razgovoru sa Aleksandrom Mališić u četvrtoj epizodi emisije “Šta žene žele?!” koja se emituje sredom od 20 časova na našem Instagram profilu.

U okviru Inicijative je oformljena grupa čiji će rad biti posvećen osobama sa invaliditetom i njihovom političkom uključivanju.

“To neće biti neki džinovski koraci u početku, ali mora da se počne. Ne poznajem nijednu inicijativu koja je na ovakav način uključila osobe sa invaliditetom”, objasnila je Nevena, koja je koordinatorka grupe za OSI (osobe sa invaliditetom).

Zastupljenost osoba sa invaliditetom u politici je na izrazito niskom nivou.

“Angažovanost na lokalu je prvi korak, treba da rešavamo probleme na gradskom nivou, i kada dobijemo rezultate, onda idemo dalje, i širimo krug ljudi koji će se time baviti i na republičkom niovu”, dodaje Tarlanović.

Zašto ih nema?

Nevidljivost ljudi sa invaliditetom upadljiva je u svakoj sferi života – od obrazovanja, tržišta rada, do izbornog dana.

“Ova populacija mora da brine o osnovnim stvarima, i mali broj nas uopšte razmišlja da krene da se angažuje dalje. To je posledica sistema koji nas blokira da budemo oslobođeni svakodnevnih briga da bismo mogli da se posvetimo višim nivoima angažovanja. Hoću reći, ako vam je glavna briga kako da se prevezete od tačke A do tačke B, onda vam je poslednja misao kako da stignete do Skupštine. Pitanje je, da li mi možemo da uopšte uđemo u zgradu opštine, da li možemo da uđemo u toalet?”, rekla je Nevena.

Postoji i ogroman problem sa ostvarivanjem glasačkog prava. Mnoga biračka mesta nisu prisupačna, ili su glasački procesi i glasački listići nedostupni slabovidim ili gluvim osobama. Ukoliko ljudi ne mogu da zadovolje ovo osnovno pravo, kako mogu da budu kandidati?

“Ne samo to, nego postoji problem u zakonskoj regulativi kod ljudi koji imaju roditeljsko staranje. Na primer, ako je slepa ili slabovida, onda ta osoba gubi pravo da glasa, jer se smatra da o njoj odlučuje roditelj, odnosno staratelj, što je apsolutno nedopustivo! To su odrasli ljudi”, istakla je članica Ne davimo Beograd.

Iako po zakonu, svaka osoba ima pravo na obrazovanje, ono je osobama sa invaliditetom često onemogućeno.

“Visoka stopa nezaposlenosti je posledica sistema koji sabotira obrazovanje za određene profesije. Ljudi ostaju na nivou srednje škole, ako uopšte stignu do nje, jer niko se ne bavi uzrokom, nego se odgovornost svaljuje na nas. A većina škola je nepristupačna, ne postoji prilagođena literatura, sistem se ne prilagođava različitim invaliditetima”, dodaje Nevena.

Svaka osma osoba sa invaliditetom koja ima 15 i više godina nije pohađala osnovnu školu, odnosno 69 043 osoba nikad nije išlo u školu.
Osnovnu školu završilo je 116 066.
Srednju školu završilo je 153 700.
3,2% završilo je višu školu, 3,2% od njih je fakultetski obrazovano.
Žene čine 81,4% ukupnog broja osoba sa invaliditetom koje nikada nisu pohađale školu.

Pogledajte celu emisiju sa Nevenom Tarlanović na linku ispod:

Pročitaj i ovo:

Đorđe Pavićević o Vučićevim preračunima

Narodni poslanik Zeleno-levog fronta i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da ono što deluje jasno je da Vučić ne želi sada da raspiše izbore.