Još jedna zgrada u javnom vlasništvu prodata je danas u bescenje. Objekat od 538 kvadratnih metara u Surduličkoj ulici broj 3, grad Beograd prodao je za samo 311.000 evra. Zanimljivo je da su učesnici javnog nadmetanja, pokušali da spreče našeg aktivistu Dobricu Veselinovića da foto-dokumentuje ovaj događaj i izvesti javnost o njemu.
Komisija zadužena za javno nadmetanje nije umela da objasni zašto bi fotografisanje bilo zabranjeno, niti je posle naših pitanja navela propis ili pravilnik kojim se snimanje javnog nadmetanja zabranjuje, već je kao osnov navodila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Posle kraće rasprave po ovom pitanju, zgrada od 538 kvadratnih metara je prodata Milanu Joksimoviću za 311.000 evra.
Ovu prodaju pratio je i kuriozitet obzirom da od prijavljnih sedam ponuđača, skoro niko nije učestvovao u nadmetaju, već je cena objekta podignuta za samo 400 eura od početne. Učesnici nadmetanja morali su da podnesu depozit od 62.000 eura, u dinarskoj protivvrednosti, a ni na koji način nisu dalje učestvovali u nadmetanju.
Na ovaj način građani i građanke Beograda ostali su bez još jedne nekretnine u javnom vlasništvu, pošto se trend rasprodaje javne svojine od strane ove administracije nastavlja. Ne davimo Beograd umesto rasprodaje našeg grada zahteva da se naša javna dobra čuvaju, unapređuju i uvećavaju kako bi služila društvu i građanima i građankama.
Više o oglasu možete naći na LINKU.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
