Jasmina Šuša o akciji “Fotkaj suvo da se pojavi drvo”

Pre par dana predali smo gradu spisak sa 300 lokacija sa osušenim stablima koja je potrebno zameniti. U vezi sa samom akcijom “Fotkaj suvo da se pojavi drvo”, u okviru koje su nam građani i građanke slali lokacije sa osušenim stablima, razgovarali smo sa Jasminom Šušom.

Za početak, kako bi opisala odnos vlasti prema životnoj sredini? 

Odnos vlasti prema životnoj sredini je ili neodgovoran ili izrabljujući. Razni štetni projekti, poput izgradnje spalionice u Vinči, predstavljaju se kao boljitak za životnu sredinu, dok se problemi prekomerne zagađenosti vazduha, ugroženosti pijaće vode, seče drveća na javnim površinama minimalizuju ili negiraju. Zato taj odnos možemo nazvati i destruktivnim, a time i dugoročno štetnim.

Zašto je važno da prepoznamo značaj životne sredine kao jedno od ozbiljnih političkih pitanja?

Važno je zato što je životna sredina blisko povezana sa opstankom čoveka i zbog toga što je politizacija problema put do značajne promene. Delovanje odozdo, iz pozicije građanina, stanovnika, aktiviste, jeste pokretačko i može dati dobre rezultate. Mi skrećemo pažnju javnosti na probleme i potrebu njihovog neodložnog rešavanja, pozivamo ljude da nam se priključe da delujemo zajedno jer smatramo da je to pravi put koji vodi do ulaska u institucije, odakle odluke kreću u realizaciju. Institucionalizovana zelena politika, zasnovana na analizi stvarnog stanja životne sredine i rešenjima koja u prvom planu imaju dobrobit svih stanovnika, jeste politika koja je ozbiljno povezana sa životom.

Inicijativa Ne davimo Beograd insistira, pre svega, na očuvanju i uređivanju gradske prirode, na brizi o postojećoj prirodi, zatim i na njenom uvećanju i bogaćenju.

Kao i brojni lokalni problemi, tako i globalni problem klimatske krize obavezuje nas da prirodu uzmemo kao ključnog saveznika u toj borbi.

Nasuprot ulozi institucije, čija je obaveza da donosi i sprovodi rešenja u najboljem javnom interesu, u Beogradu i dalje stoluje trend rasprodaje, uništavanja ili zanemarivanja javnih dobara.

Evropski primeri nas u svojim rešenjima nadilaze odavno. Napori koje vlade mnogih gradova preduzimaju već daju rezultate, poput Beča koji je ove godine ocenjen kao najzeleniji grad na svetu. A mi smo često prvi na listi najzagađenijih gradova sveta. To je tako upravo zato što životna sredina nije uzeta kao ozbiljno političko pitanje.

Imajući u vidu da od prirode ne možemo da pobegnemo, te da posledice loših politika u ovoj oblasti osećamo svi, nezavisno od toga kakvog smo materijalnog statusa, u kog boga verujmo i kako se zovemo, mogu li ekološke teme biti ključ za veću mobilizaciju građana?

Prirodi, zapravo, treba da se približimo. Udaljili smo se od nje kao da joj ne pripadamo. Postavljajući sebe iznad prirode i ugrožavajući je, ugrozili smo sebe jer od nje zavisimo. Polazeći od svesti o bitnosti očuvanja prirode i o tome da ovaj grad pripada svima nama, ključ mobilizacije građana zaista mogu biti ekološke teme. Dovoljno je samo osvrnuti se oko sebe i već imate niz problema koje je potrebno rešiti.

Sve više ljudi ima potrebu za participacijom u odlukama koje ih se tiču, okupljaju se da bi preuzeli rešavanje problema jer delovanje institucija izostaje i onda kada im se građani uporno obraćaju. Izneverenost koja dolazi od institucija pokreće ljude da se sami bave i to je već politika samim tim što se zajednički preduzimaju koraci ka nekom rešenju.

To zajedničko je pravi način rešavanja problema i jedina politika koja može zameniti sadašnju zvaničnu politiku. Akcijama i programom pokazujemo da ona može biti drugačija, a ulaskom u institucije ćemo samo ubrzati ostvarenje dobrih rešenja na svim društvenim poljima, pa tako i na polju ekologije.

Valja razumeti to što otpor prema politici i političarima kod nas proizlazi iz višedecenijske krize u kojoj i dalje živimo. To je politika koja je zasnovana i održavala se na zaoštravanju razlika, pre svega, nacionalnih i verskih, politika diktatora koji rade samo za lični interes, ali i završavaju na sudu. A mimo raznih okvira, poput nacionalnog i verskog, mimo idolizacije nekakvih vođa, a postavljajući u centar političkog interesovanja ono što nam je svima zajedničko, uz poštovanje razlika, menja se i stav ljudi prema onome što nazivamo politikom. Sagledavati svakodnevni život kao političko pitanje jeste način da se poverenje pokloni institucijama.

S tim u vezi, kakav je bio odziv građana na akciju “Fotkaj suvo da se pojavi drvo”, koju je pokrenula Inicijativa Ne davimo Beograd?

Odziv je bio odličan! Još jednom – veliko hvala učesnicama i učesnicima akcije. Ljudi nam se i dalje javljaju jer su potpuno razočarani u vođenje gradom i željni života u uređenoj sredini. Građanke i građani su vredno prihvatili učešće u akciji koja je trajala više od dva meseca, tako da smo prikupili podatke za 300 suvih stabala u Beogradu. Dokumentaciju o tome, adrese i fotografije, sa zahtevom da se na tim mestima zasadi novo drveće, predali smo nadležnima – JKP „Zelenilo Beograd”, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i načelnici Uprave grada.

Nakon izrade, Inicijativa je mapu predala nadležnim institucijama. Da li očekuješ da će institucije reagovati i koji su sledeći koraci Inicijative po tom pitanju?

Mnogi ljudi koji su nam se javili, pisali su i o negativnim iskustvima u kontaktu sa javnim službama. Očekujemo da će zajednički uložen trud rezultirati uklanjanjem drveća i sadnjom novog. To je posao javnih službi. Procenjujemo da do proleća mogu da naprave plan i sve to urade, a ove jeseni da započnu.

Upravo danas nam je stigao odgovor od Sekretarijata za zaštitu životne sredine, u kome se navodi ko je nadležan za održavanje javnih zelenih površina. Neverovatno je da baš taj sekretarijat, kojeg se neposredno tiče ova problematika, nije imao ništa drugo da nam odgovori.

Pre nekoliko dana su mediji preneli reakciju Gorana Vesića, kojem se nismo ni obratili. Smatramo da zamenik gradonačelnika treba da podnese ostavku, a od  ostalih službi, na koje smo dopis adresirali, očekujemo da nam upute odgovor na predati dopis, prihvate mapu osušenog drvećea i zamene ga novim.

Za kraj, drvo se često tumači kao simbol života. Da li pomenuta akcija, pored toga što je važna za očuvanje životne sredine, ima i određeni simbolički značaj? 

Simbolika drveća je izrasla iz ljubavi i poštovanja prema prirodi. Čovek davnih vremena znao je da je samo mali deo nje. Na našim prostorima je čovek oduvek bio jako povezan sa drvetom, doživljavajući ga kao zaštitnika, kao živo i  svesno biće koje poseduje drevnu mudrost i znanje koje se ne može izraziti rečima. Stari Sloveni su verovali da je ceo biljni svet nastao iz jednog drveta. Zbog toga drveće nikada nisu sekli.

Naša akcija se zaista može sagledati kao simbol zajedničkog rada na obnovi i promeni. Politika propasti kakvu vodi sadašnja vlast, i koja je dovela do toga da imamo i toliko suvog drveća u gradu, ravna je suvom drvetu koje moraju ukloniti upravo oni koji se o njemu nisu brinuli. Zadatak nam je da dobro zapamtimo kakve je tragove ostavila u našem društvu, da ustanovimo mehanizme koji će sprečiti da se ponovi i, pre svega, da na decu prenosimo vrednosti koje će biti štit od razarajućih politika.