ВИНЧА – СПАЉИВАЊЕ РАЗУМА

Правни тим Иницијативе Не давимо Београд анализирао је више од 100 докумената, односно 1198 страница „Уговора за јавно-приватно партнерство Града Београда за пружање услуга третмана и одлагања комуналног отпада” који је Градска управа града Београда потписала у септембру 2017. са приватним партнером конзорцијумом Суез-Иточу. Наслов уговора крије чињеницу да је заправо договорена приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице која ће донети огромне финансијске обавезе са катастрофалним последицама на буџет града, комуналне трошкове грађана и значајно повећати загађење ваздуха.
Потписивањем Уговора, Град Београд се обавезао да ће у наредних 30 година инвеститору исплаћивати преко 38 милиона евра годишње, што је у збиру око милијарду и 150 милиона евра јавних средстава која ће се одлити у касу приватног инвеститора. Чак 70% укупних трошкова платиће директно грађани и грађанке Београда јер је уговором предвиђено повећање рачуна које грађани плаћају за третман и одвожење отпада и то за четири до пет пута.
На минимални износ трошкова уговора, треба додати и све пратеће инфраструктурне трошкове, који, такође, падају на терет грађана. Наиме, обавезе Града Београда су и откуп топлотне енергије и струје, који ће се за првих 12 година вршити по повлашћеној цени, а која је 2-2.5 пута виша него на међународном тржишту, изградња инфраструктуре за пренос топлотне енергије, изградња бране која спречава клизање постојеће депоније, изградња алтернативног приступног пута преко Великог села и Сланаца, плаћање пореза на депонију након увођења ове законске обавезе, трошкови експропријације и расељавања становништва са подручја око депоније, изградње додатне депоније за вишак отпада и регулисање санације опасног отпада.
Додатно, уговором је скоро читав годишњи отпад поклоњен приватном партнеру и дато му је право да његовом продајом и прерађивањем остварује чист профит. С друге стране, овим поступком губи се огроман број радних места у зеленој економији (тренутно индивидуалних сакупљача има преко 10000), али и огроман потенцијал који ова индустрија може да оствари када би се у њу улагало. Одвојено сакупљање отпада и компостирање омогућава покретање зелене економије, што представља много економичнији и више одржив систем за управљање отпадом, нема негативан утицај на животну средину и повећава буџет града Београда.
Иницијатива Не давимо Београд указивала је на опасности процеса израде модела уговора за јавно-приватно партнерство и коначног одабира партнера иза затворених врата и далеко од очију јавности, организовала акције, предавања и дебате. Након потписивања уговора, наш правни тим је направио анализу доступне документације и упутио позив другим удружењима, стручњацима из више области и осталим актерима да им се прикључе у дубљој анализи уговора и његових последица и најавио интернационалну подршку у даљим активностима оспоравања штетности уговора и борбу за заштиту јавног интереса.
Сматрамо да је неопходно преиспитивање штетног уговора о јавно-приватном партнерству, а затим и одустајање од изградње спалионице и увођење мера одвојеног сакупљања отпада који ће покренути зелену економију (рециклажу) и отворити већи број радних места. А постојећу несанитарну депонију у Винчи треба санирати, затворити постојеће одлагалиште и отворити ново одлагалиште. Током санације треба искористити депонијски гас за добијање енергије. Процене говоре да се депонијски гас може експлоатисати наредних двадесет година. Такође, потребно је изградити и постројење за компостирање био-отпада.
У дискусију се можете укључити на форуму иницијативе Не да(ви)мо Београд на линку:
https://ucestvuj.nedavimobeograd.rs/t/deponija-vinca/519

https://ucestvuj.nedavimobeograd.rs/t/deponija-vinca-postojece-stanje/81

Колумна Наш град – Спаљивање разума
Колумна Наш град – Шест питања за министра Тривана
Више информација о анализи уговора за Винчу