Bogdan Radovanović: Nikad ne zaboravite šta su nam uradili požeški ćaci i ne dozvolite im da prelete

Narodni poslanik Zeleno-levog fronta iz Požege Bogdan Radovanović u autorskom tekstu upozorava na pokušaje dosadašnjih pristalica i funkcionera SNS-a da se posle izbornog poraza predstave kao deo pobedničke strane. Podsećajući na pritiske, stranačko zapošljavanje i kampanje protiv kritičara lokalne vlasti, Radovanović poručuje da promena političkih okolnosti ne sme da izbriše odgovornost za ono što je prethodnih godina rađeno u Požegi.

“Nemoj da pomogneš lošem čoveku, neće ti oprostiti”, jedan je od legendarnih saveta pokojnog Duška Vujoševića. Dugo nisam u potpunosti razumeo značenje te rečenice, kao ni one da je u dolini gladi lakše naći hleb nego zahvalnost za hleb. Ipak, kako sam sazrevao, shvatao sam koliko je to u praksi istinito.

Ovo nije tekst o samo još nekoliko bizarnih likova koji su do ovog vikenda bili zakleti na vernost propalom naprednjačkom kartelu. Ovo je tekst o moralnom sunovratu u lokalnoj zajednici, ali i upozorenje da moramo biti oprezni kako nikada više ne bismo dozvolili da nas obmanu i da nam, namerno ili nenamerno, poture kukavičje, odnosno kinder jaje u sopstvene redove.

Mnogi koji su i te kako doprineli rastu naprednjačkog ludila na lokalnom nivou odavno prave odstupnice. Drugi to rade odskoro, bukvalno od prvog dana nakon izbora.

Na primer, jedan od prvih lokalnih preletača, koji je 2015. godine, kao odbornik DS-a, zajedno sa još nekoliko kolega konjunkturnih političkih uverenja digao ruku za dolazak naprednjaka na vlast. Danas je i dalje odbornik SNS-a, što ga nije sprečilo da samo dan nakon naprednjačkog sunovrata u Požegi i izbornog poraza od 20 procentnih poena razlike peva: “Vučić ode, Vučić ode!”

Inače je pevač u trubačkom orkestru Dejana Jevđiđa, koji se takođe presaldumio preko noći i više nije ćaci. Gistro.

To me je, uz jedan telefonski poziv koji sam primio oko 21 čas u izbornoj noći, dok sam kao posmatrač prisustvovao brojanju glasova u Bakionici, podstaklo da napišem tekst u kojem ću određene osobe pobrojati imenom i prezimenom. Čisto kao podsetnik da moramo otvoriti četvore oči nakon političkog cunamija koji je potopio crveno-crnu koaliciju. Iskreno se nadam, zauvek.

Poziv je bio od Saše Petrovića, vlasnika i direktora Radio Požege. Zvao čovek da čestita slobodu?!

Valjda je i on pobedio, iako je svih ovih godina bio u službi SNS-a i nijednom nije našao za shodno da pozove bilo koga od nas koje je bivši režim blatio i klevetao i o kojima je lagao. Moramo se navići da se izraz “bivši režim” sada odnosi na naprednjake.

Znam da možda nije u skladu sa bontonom prozivati ljude imenom i prezimenom. U drugačijim okolnostima to zasigurno ne bih radio, ali smatram da je neophodno i lekovito jasno reći ko je šta radio.

Važno je da naglas kažemo da ne zaboravljamo ništa. Da pamtimo sve što se kod nas na lokalu zbivalo:

– Beskrupuloznu bahatost i aroganciju kasnije hapšenih čelnika SNS-a odmah po preuzimanju vlasti u oktobru 2015. godine.

– Banditsku smenu Slađe Petrović Varagić, na čije je mesto direktora Kulturnog centra došao Srđan Stevanović. Proslavio se potpisivanjem jednog od najkoruptivnijih dokumenata u istoriji Požege, zahteva za otkup “Vile Promaje”, nezavršene kuće predsednice Skupštine, za 12 miliona dinara budžetskog novca. Čujem da je i on slavio i nazdravljao pobedi nad pokvarenim režimom. Podsećam da je prisustvovao sastancima OO SNS Požega, uz direktora gimnazije Draškića, direktora komunalnog preduzeća Kragovića, direktora biblioteke Danilova i direktorku turističke organizacije Natašu Bradonjić.

– Nameštene tendere i burazerske poslove, prve zvanične preletače Steva Ješića i Ljubivoja Dikovića, Ivana Novakovića i Slavicu Simović.

– Rajka Milovanovića i TV Požegu, koji su nas ljagali, blatili i vodili prljave kampanje protiv nas.

– Inflaciju partijskog zapošljavanja i botovanja.

– Targetiranje prosvetnih radnika, korupciju, nepotizam, zloupotrebe službenog položaja, Dab Bratove, Benovića i slične lokalne ponavljače đake.

– Đorđa Nikitovića i njegovu sestru, bot-brigadu, Aleksandra Mićića, godovičkog šatro domaćina koji žali što se psi ne ubijaju patronama, SPS-ovca Markićevića, direktorku vrtića Snežanu Šljivić…

– Policiju i načelnika Jovicu Lazarevića, koji je podneo na desetine prekršajnih prijava zbog protesta i blokada tokom litijumske groznice u Požegi. Taj čovek dozvolio je da policijski službenici dođu u stan doslovno umirućeg Slađana Kojadinovića kako bi od njega uzeli izjavu, jer ga je Burlić iz JKP-a, prijavio da mu je ugrožavao sigurnost. Da pojasnim: Slađan je, iako lošeg zdravstvenog stanja, zaštitio obične radnike komunalnog preduzeća tako što je toj osobi rekao da prestane da ih maltretira i prisiljava da čiste ispred njegovog objekta.

– Sve koji su uslovljavali zaposlene u javnim preduzećima da idu na mitinge, ali i one koji su isplaćivali dnevnice za odlaske u Ćacilend.

– Na kraju, ali ne i najmanje važno, verolomca, konvertita i renegata Divovića, koji je prvo krao pare sa računa Inicijative, a onda, kad smo ga izbacili iz udruženja, lutao od gostovanja kod Nebojše Zelenovića, tada gradonačelnika Šapca, preko pokušaja da bude poverenik Narodne stranke, do posmatranja izbora ispred Tadićevog SDS-a. Krug je zatvorio uhlebljenjem u prirodnom naprednjačkom staništu. Četrdeset pete prešao u četnike.

Lik je bio toliko ponižen i posramljen na sopstvenom biračkom Lista koja ga je kandidovala za poslanika osvojila je jedva 32 odsto, odnosno 389 glasova, dok je lista “Studenti pobeđuju” razvalila i osvojila 65 odsto, odnosno 784 glasa.

Da parafraziram Lolu Smiljanića: sad neka bude poslanik, ako ga nije sramota.

Da završim osvrtom na citat sa početka. Nekima od pomenutih smo u nekom periodu života, svesno ili nesvesno, pomogli. Prvi ja. I definitivno nam to nisu oprostili.

Sada bi isti ti da im mi oprostimo što su nas tukli.

Što se mene tiče: neće da može!

Autorski tekst: Bogdan Radovanović