I ekonomija će odlučiti predstojeće izbore

Među svim analiziranim faktorima, najveći značaj za izborni rezultat osovine SNS–SPS–SRS imao je nivo ekonomskog napretka u prethodnom periodu.

Konkretno, realni rast prosečnih neto zarada tokom tri godine pre izbora u značajnoj meri je objašnjavao kako će birači glasati na pojedinačnim biračkim mestima. Može se očekivati da će isti faktor imati presudan uticaj i na predstojećim parlamentarnim izborima.

Model sam zasnovao na rezultatima koje su koalicije sa učešćem tri najistaknutije stranke aktuelne vlasti — SNS-a, SPS-a i SRS-a — ostvarile u 15 opština i gradova u kojima su održani lokalni izbori od početka studentske pobune krajem 2024. godine. Razlog za ovu analizu jeste značaj predstojećih parlamentarnih izbora 25. oktobra.

Najviše me je zanimalo šta je uticalo na to da podrška aktuelnoj vlasti na nedavnim lokalnim izborima poraste ili padne u odnosu na parlamentarne izbore 2023. godine. Posmatrao sam i promene u apsolutnom broju glasova za vladajuću koaliciju, kao i faktore koji bi mogli da objasne zašto vlast već duže vreme zadržava visok nivo podrške.

Da bi uzorak bio što veći, analiza je rađena na nivou pojedinačnih biračkih mesta. Period od tri godine uzet je kao najbolja široko primenljiva aproksimacija vremena između prethodnih parlamentarnih i nedavnih lokalnih izbora.

U različitim verzijama modela pokazalo se da je realni rast prosečnih neto zarada tokom tri godine pre izbora najviše doprinosio ili rastu podrške vladajućim strankama ili tome da njihov pad bude manji.

Osnovni model pokazuje da povećanje trogodišnjeg realnog rasta prosečnih neto zarada za jedan procentni poen povećava podršku vladajućim strankama za blizu 0,5 procentnih poena. Isti obrazac postoji i kada se posmatra broj glasova, a ne samo procenat podrške.

Dodatne verzije modela ukazuju i na to da rast realnih zarada predstavlja važan faktor koji pomaže SNS-u i njegovim partnerima da tokom dužeg perioda održe visok nivo podrške.

Ove nalaze najbolje ilustruju konkretni primeri. Među opštinama sa najnižim trogodišnjim rastom zarada nalaze se Kosjerić, sa svega 16,64 odsto, i Zaječar, sa 20,2 odsto. Upravo u tim opštinama opozicija je ostvarila neke od svojih najboljih rezultata. Blizu njih je i Mionica, sa realnim rastom zarada od 24,9 odsto, gde je vlast zabeležila jedan od najvećih padova do sada.

Na drugoj strani, tri opštine sa najvećim rastom zarada jesu sredine u kojima je vlast ostvarila neke od svojih najboljih rezultata.

Ubedljivo najveći rast zabeležen je u Majdanpeku, gde su realne zarade porasle za 38,59 odsto. Vladajuća koalicija je tamo zabeležila pad od svega oko tri procentna poena, dok je istovremeno povećala apsolutni broj glasova.

Slede Sečanj, sa realnim rastom zarada od 31,82 odsto, i Kladovo sa 31,4 odsto. Kladovo je posebno zanimljivo jer je vlast tamo uspela da poveća i apsolutni broj glasova i procenat podrške u odnosu na parlamentarne izbore 2023. godine.

Ako nalaze modela primenimo na stvarno ostvarene rezultate, dobija se još jasnija slika. Da je realni rast neto zarada bio za 10 procentnih poena niži, model pokazuje da bi vladajuća koalicija u Majdanpeku dobila oko 58 odsto, umesto oko 63 odsto, a u Kladovu oko 65 odsto, umesto približno 70 odsto. U mestima kao što su Kosjerić, Kula i Sevojno, takva razlika bi gotovo sigurno značila i promenu vlasti.

Pored ekonomije, određeni značaj pokazali su i obrazovanje stanovništva i neto priliv novih birača.

Vladajuće stranke bolje su prolazile na biračkim mestima sa većim udelom ljudi koji imaju najviše završenu osnovnu školu. Nasuprot tome, veći udeo stanovništva sa srednjim i višim obrazovanjem bio je povezan sa rastom podrške antirežimskim snagama u odnosu na izbore 2023. godine.

Takav nalaz možda nije iznenađujući ako se ima u vidu da se značajan deo studentske borbe odvijao upravo kroz institucije visokog obrazovanja, a naročito na početku i kroz srednje škole. Moja radna pretpostavka je da su ljudi koji su prošli kroz takve obrazovne institucije mogli lakše da se poistovete sa studentskim protestima.

Neto priliv novih birača takođe je bio povezan sa smanjenjem rezultata vladajućeg fronta, ali u manjoj meri. To bi moglo da odražava dva procesa koja se odvijaju istovremeno: priliv novih, najmlađih birača koji postaju punoletni i odliv dela najstarijih birača usled mortaliteta.

Važno je, međutim, naglasiti da veliki deo razlika u izbornim rezultatima i dalje ostaje neobjašnjen ovim modelom. Tu spadaju faktori za koje nisu postojali dovoljno kvalitetni podaci na nivou pojedinačnih biračkih mesta, kao što su vrednosna opredeljenja birača, njihove medijske preferencije i uticaj izborne kampanje.

Nasuprot tome, različite uzrasne i polne karakteristike nisu pokazale značajan uticaj. Razlika između urbanih i ruralnih sredina jeste značajna, ali izgleda da ona više govori o dugoročnom nivou podrške koaliciji oko SNS-a tokom čitavog perioda njihove vlasti nego o promenama koje su nastale u poslednje gotovo dve godine.

Koliko se nalazi sa lokalnih izbora 2025. i 2026. godine mogu preneti na predstojeće parlamentarne izbore? Odgovor pre svega zavisi od toga da li je opravdana pretpostavka da period od početka studentskih protesta do danas predstavlja jedan povezani politički proces, u kojem deluju slični društveni faktori i isti ključni društveni akteri.

Ako je odgovor potvrdan, može se očekivati da će rast zarada pozitivno uticati na rezultat vlasti na narednim izborima, ali ne u meri u kojoj je uticao u opštinama poput Kladova, Sečnja i Majdanpeka.

Da li se, pak, između održavanja lokalnih i predstojećih parlamentarnih izbora pojavio neki novi faktor koji je promenio očekivani tok stvari, najpouzdanije će se moći proceniti tek nakon izbora.

Ipak, činjenica da se uticaj ekonomije pojavljuje stabilno u različitim verzijama modela nagoveštava da je malo verovatno da će ekonomski faktori izgubiti svoj presudan značaj.