Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske – čak 70 miliona evra godišnje.

Budžetska stavka nazvana „Integrisani bezbedni sistem“ podrazumeva javno-privatno partnerstvo kojim bi privatnim firmama na narednih deset godina bili povereni nadzor i kontrola građana. Privatni partner bi sam birao, angažovao i organizovao oko 2.200 ljudi, koji bi obavljali i takozvane „pozorničke patrole“ u školama, vrtićima i drugim javnim objektima.

Ova odluka dolazi neposredno nakon što je skupštinska većina SNS-a i SPS-a početkom jula omogućila pripadnicima privatnog obezbeđenja da nose automatsko oružje. Umesto da bezbednost građana garantuju odgovorne državne institucije, gradska vlast privatnim firmama daje novac, ovlašćenja i mogućnost da bez stvarne institucionalne kontrole nadziru Beograđanke i Beograđane.

Pod izgovorom povećanja bezbednosti, u gradu u kojem bukti rat kriminalnih klanova, gradska vlast pokušava da na mala vrata legalizuje privatnu paravojsku i da je plaća novcem građana.

Poruka gradonačelnika Aleksandra Šapića je jasna: u gradskoj kasi ima novca za one koji će da nadziru i biju građane, ali nema za 15 plata radnica i radnika koji građanima obezbeđuju lekove.

Pročitaj i ovo:

Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi

Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.

Ko profitira od privrednog rasta?

Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.