Zakoni se prilagođavaju investitorima, sve slabija zaštita istorijskog nasleđa

Izmene zakona u Srbiji u poslednjih nekoliko godina osmišljene su tako da idu na ruku investitorima, dok je zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa u drugom planu, zaključak je današnje tribine Zeleno levog fronta (ZLF) održanoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Prema rečima Katarine Maksimov iz Udruženja konzervatora Srbije tokom većeg dela 20. veka urbanizam i zaštita kulturnih dobara “išli su ruku pod ruku”.

Međutim, kako je istakla, situacija se drastično promenila, a propisi sve češće olakšavaju posao investitorima, a zavodima za zaštitu spomenika smanjuju ovlašćenja.

Ona je kazala da zaposleni u ustanovama koje se bave zaštitom nasleđa nikada nisu bili dobro plaćeni i da su ti ljudi entuzijasti.

Istoričar umetnosti Dejan Radovanović ocenio je da je sada kasno da se “spasu” Sajam i Generalštab i da su stručnjaci zakasnili sa reakcijom.

“Stručnjaci treba da reaguju ranije. Zavodi za zaštitu u zemlji treba bolje da komuniciraju međusobno. Naše studije treba da budu jasne i javne kako bi došle do naroda”, naveo je Radovanović.

Urednik nedeljnika “Vreme” Filip Švarm kazao je da je cilj dolaska pripadnika Bezbednosno informativne agencije (BIA) u Zavod za zaštitu spomenika kulture bio da se obmanu građani.

“Ovde je reč o mistifikaciji. Ako BIA upadne u zavod, ljudi misle da tu nisu čista posla”, izjavio je Švarm.

Generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija Vesna Marjanović kazala je da je važno pričati o investitorskom urbanizmu.

Ona je ocenila da neće biti lako “odbraniti” Sajam i Generalštab i dodala da su to “maratonske bitke”, ali da je ohrabrujuća činjenica da se mladi interesuju za te teme.