Lazović na protestu „Srbija protiv nasilja“: Jeste li ljuti? Ja sam besan.

Ubistva dece u Ribnikaru, masakr u Mladenovcu,
krvoproliće i novi sukobi na Kosovu, kriminalci na vrhu države,
ubistva žena u porodičnom nasilju, novi rijaliti programi, veličanje kriminala i nasilja, cene koje divljaju, dva miliona ljudi na ivici siromaštva, dupliran javni dug, pijaću vodu nema trećina građana,
reke u cevi, šume pod sekiru, parkove pod beton,

Kako se osećate kada čujete sve ovo? Jeste ljuti? Ja sam besan.
Želim drugačiju Srbiju na koju sam ponosan.

Znam da se svi tako osećamo, jer ne bi bili tu da nije tako.

A najviše me boli jer znam da Srbija može mnogo bolje od ovoga kako je danas.

Pa Srbija je zemlja najvrednijih prirodnih bogatstava, ali i zemlja desetina hiljada divljih deponija.

Srbija je zemlja velikih naučnika, ali i zemlja u kojoj je svaki treći učenik funkcionalno nepismen.

Srbija je zemlja najukusnije hrane i specijaliteta, ali i zemlja u kojoj je preko pola miliona ljudi u strahu da li će sutra imati za obrok.

Pogledajte šta se dešava u Beogradu. Saobraćaj je u kolapsu. Zagađenje vazduha je među najvećima u svetu. Zelene površine, javni prostori, spomenici i kulturna dobra nestaju pod pritiskom investitorskog urbanizma. U vrtićima nema mesta, a trećina grada nema kanalizaciju. To je sumorna slika našeg Beograda.

A zašto? Ne može me niko ubediti da naš grad i naša država ne mogu sto puta bolje ako se oslobodimo kriminalaca iz SNS režima.

Ako vlast neće da ispuni zahteve protesta, ako neće da zaustavi trovanje sa PINKA i HEPIJA, ako neće da poboljša uslove zivota gradjana, ako neće da vrati sigurnost našoj deci u školama, ima ko hoće. Opozicija i hoće i ume i ima plan, a danas tražimo vašu podršku.

Ljudi naterali smo ih da raspišu izbore, a sada je vreme za pobedu.
Tražimo vašu podršku da smenimo kriminalnu vlast i zajedno pobedimo tamu koja je pala na ovu našu Srbiju. Jer kao što je Banjac puno puta ponovio sa ovog mesta, mi smo svetlo, a oni su tama.

Hajde da se dogovorimo nešto danas. Vi ste ljudi koji su ve pokazali nepokolebivu upornost, ali hajde da zajedno zovemo sve one koji se možda dvoume. Da pričamo sa komšijama i kolegama. Da objasnimo onima koji nemaju nezavisne medije, da ubedimo one koji sumnjaju da Srbija može mnogo bolje. Hajde da od ovog trenutka, od danas, ne prođe ni jedan dan, a da nismo zajedno sve uradili da promenimo ovu vlast i ovaj sistem koji nas sve uništava.

I za kraj. Ima jedna pesma (ne ta pesma, znam šta ste pomislili) Ima jedna pesma, benda Goblini iz Šapca, a pošto je sledeći govornik već pobeđivao režim u Šapcu, želim da sa njenim stihovima završim.

Kada mislis da si sam
Ti podigni ruku
Nek` ulice gore
Za novi dan

Dignite ruke. Dignite ruke. Sutra je novi dan, pravi dan za borbu za Srbiju na koju smo ponosni. Imamo dogovor. DOGOVOR ZA POBEDU. Imamo dogovor da se borimo. Da vas čujem!

Čiji grad? Čija Srbija?
ČIJA SRBIJA? NAŠA SRBIJA?