Hinić za Vreme: Nova Luka Beograd je suprotna principima održivog razvoja

Izgradnja Luke Beograd ponovo je najavljena na lokaciji koja je ključna za ekološki opstanak grada. Beljarica je zaštićeno područje, zeleni koridor, veoma značajan za zaštitu Beograda od poplava, kao i za prečišćavanje vode i vazduha koji stižu u glavni grad. Uprkos svemu preti joj izlivanje betonom.

“Samo na levoj obali Dunava ima dve već postojeće industrijske zone (Pančevački put i Padinska Skela), a u blizini postoji i devastiran objekat Stare šećerane (prva srpska šećerana “Dimitrije Tucović”), koji je trenutno divlja deponija. Što se lokacije nove luke tiče, spominjana je i alternativna lokacija 10 km uzvodno od Pupinovog mosta. Loša je praksa velike industrijske objekte graditi uzvodno (i od Beljarice i od Beograda). O tome da li su potrebni veliki industrijski objekti i njihovim lokacijama, treba da se otvori rasprava u kojoj bi bili uključeni i građani i privreda i javnost, ne samo Beograda, nego i Pančeva, Smedereva”, kaže iz Pokreta Ne davimo Beograd (NDBGD) Miloš Hinić.

Iz pokreta NDBGD predlažemo da Beljaricu treba urediti po ugledu na nacionalni park Donau Auen u Beču. On je poptuno prepušten delovanju reke i prirode, a povezan biciklističkim i pešačkim rutama sa gradom.  Konkretno, građanima Beograda bi trebalo otvorit mogućnosti za istraživanje ovih predela i za šetnju, posmatranje ptica vožnju bicikla ili kajaka.

“Ukoliko dozvolimo Vesiću da se tu gradi luka, pored potpune i nepovratne devastacije biljnog i životinjskog sveta, koja bi se gradnjom nove luke desila, najveći rizik za sve beograđane bio bi povećani pritisak eventualnog nadolazećeg poplavnog talasa Dunava na bedeme zemunske i borčanske obale”, kaže Hinić.

Luka koja će služiti kao čvorište dolaska robe sa istoka i plasiranje na zapad, ali i u drugom smeru, mora imati vezu i sa železničkim saobraćajem, avio saobraćajem i drumskim saobraćajem.

“Lokacija za luku, ali i za Srpsko-kineski industrijski ‘park’, planiran pored Beljarice (samo sa druge strane nasipa) je loša i u saobraćajnom i infrastrukturnom smislu i potpuno je suprotna principima održivog razvoja.”

Beljarica je površine Novog Beograda. Zbog orlova belorepana, patki njorki i gmizavaca, divljih svinja i šakala koji tu žive, dobila je nadimak Beogradska Amazonija. Stručnjacima ostaje pitanje da li je Beogradu potrebnija luka od 900 hektara ili ovakav prirodni rezervat koji gradu pruža ono što se novcem ne može kupiti.

Pročitajte ceo tekst: https://www.vreme.com/vreme/izgradnja-nove-luke-beograd-betoniranje-gradskih-pluca-i-rusenje-poslednjeg-bedema/