Биљана Ђорђевић, посланица „Не давимо Београд” у Скупштини Србије, каже да косовски проблем, нажалост, увек по страни остави све друге теме и, као у оној причи о дечаку и вуку, често је био злоупотребљаван управо да би замаскирао нерешавање других свакодневних политичких проблема. За „Политику” наводи да када у Народној скупштини говоре о поскупљењима, инфлацији и када су посланици ’Не давимо Београд’ предлагали амандмане на ребаланс буџета или на буџет за 2023. годину сугеришући, на пример, повећање износа дечјег додатка и обухвата деце која га примају као меру борбе против сиромаштва, добијали су од посланика власти као одговор најбруталније дисквалификације, лажи и увреде о њима. Каже да је исто било када су покушавали да говоре о свакодневним проблемима у животу људи на Косову који због нерешавања техничких питања у дијалогу морају да се сналазе за лекове, уџбенике, српске производе на које су навикли…
„Када нема слободних медија, када нема воље да се заиста разговара о темељним друштвеним и политичким проблемима у циљу проналажења најбољих решења, онда се опозициони противници дехуманизују и њихови се ставови или игноришу или намерно погрешно представљају. Опасна последица таквог поступка, посебно када се за то користи Косово, јесте да се разграђује солидарност међу људима, која би требало да постоји било да они живе у Лучанима, Сомбору, Врању, Косовској Митровици или Београду”, каже Биљана Ђорђевић.
Наводи да постоје два основна проблема у вези с правима радника и радница у Србији. Једно се тиче стварне заштите радних права оних који их на папиру имају, а друго се тиче огромног броја људи који су и формално искључени из уживања многих радних права на која би морали да имају право, попут права на одмор, боловање, плаћен прековремени рад или удруживање радника.
„Ми знамо да је тешко изборити се за правду на суду, и то посебно кад је реч о радним правима, због чега смо и током скупштинске расправе о сету правосудних закона истакли да су Србији потребни радни судови како би ефективније решавали бројне спорове и омогућили правовремено обештећење радника од послодаваца. С друге стране, у Србији је централно питање ко је радник или радница – у центру нашег Закона о раду је запослени, а не радник, што говори о томе да су из обухвата иначе лошег Закона о раду искључени они који су радно ангажовани ван радног односа, на привремено-повременим пословима, злоупотребом рада преко студентских и омладинских задруга, фриленсери или платформски радници који раде путем корисничких апликација”, каже Биљана Ђорђевић.
Pročitaj i ovo:
Šapić zatvara Kalemegdan za građane, a otvara ga za privatno obezbeđenje
Odluka Grada Beograda da se Kalemegdan zatvara tokom noći nema veze sa bezbednošću građana, već jedino sa finansijskom bezbednošću SNS-SPS kriminalne elite. Ovom odlukom, gradska vlast još jedan javni prostor predaje u ruke privatnom obezbeđenju. Ista firma koja obezbeđuje Kalemegdan već ima desetine ugovora sa gradom, a njihove usluge plaćaju svi Beograđani i Beograđanke, pa i oni nad kojima su pripadnici ovog privatnog obezbeđenja vršili nasilje u prethodnim mesecima.
Jerinić: Vlast pokušala da zataška, a potom i relativizuje slučaj ubistva na Senjaku
U slučaju ubistva na Senjaku sa kojim se u vezu dovodi Veselin Milić, u tom trenutku aktuelni načelnik beogradske policije, prvobitno je postojala želja da se to zataška, a kad to nije uspelo, onda se krenulo sa relativizacijom, kaže narodna poslanica Jelena Jerinić, koja je i članica Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stojmenović o slučaju “Senjak”: VJT se više bavi šta objavljuju mediji
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović ocenila je, povodom sednice skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost o ubistvu na Senjaku, da javnost ni posle deset dana nema ključne odgovore o slučaju, te da se nadležne institucije, kako tvrdi, više bave reagovanjem na medijske napise nego rasvetljavanjem događaja.
