Zahtevamo da se Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda izjasni o rasprodaji kulturnog nasleđa, poput Geneks kule, licima povezanim sa organizovanim kriminalom.
Grupa za kulturu pokreta Ne davimo Beograd poziva direktorku Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, gospođu Oliveru Vučković, da se iz perspektive zaštite kulturnog nasleđa izjasni povodom prodaje Geneks kule licu za koje se ispostavilo da ima kriminalni dosije i da je povezano sa organizovanim kriminalom. Grupa za kulturu podseća da je tu zgradu, upravo na inicijativu gradskog Zavoda, Vlada Republike Srbije pre samo godinu dana (novembra 2021) proglasila za kulturno dobro i da javnosti nisu poznati uslovi zaštite ovog objekta. Postavlja se pitanje i kako je uopšte moguće da se jedan ovako značajan i zakonom zaštićen objekat na ovakav način otuđi i privatizuje, te pozivamo direktorku Zavoda da obavesti javnost o načinu na koji se planira zaštita Geneksovih kula u novonastaloj situaciji, i da li postoje ikakve obaveze kupca prema ovom zaštićenom objektu?
Grupa za kulturu Ne davimo Beograd poziva direktorku Zavoda da se izjasni da li je svesna opasnosti da ovakvom prodajom ovaj zaštićeni objekat može izgubiti svoju spomeničku vrednost i da obavesti javnost šta će Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda preduzeti da se to ne dogodi. Podsećamo da i do sada nije urađeno ništa na zaštiti ovog međunarodno priznatog objekta moderne arhitekture koji je godinama pokrivenim komercijalnim plakatima te ga više nije moguće ni sagledati.
Zahtevamo garancije direktorke Zavoda da će u slučaju Geneksa objekat biti saniran, odnosno da se neće menjati ništa što nije neophodno. Saniranje ove zgrade ne podrazumeva radikalne intervencije, poput restauracije, a pogotovo ne njene rekonstrukcije, kako je to na primer učinjeno sa centralnim paviljonom na starom Sajmištu. Tada je direktorka gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture “objasnila” rušenje, i posledično rekonstrukciju tamošnje kule, potrebom “uglavljivanja” panoramskog lifta, koji stara kula nije mogla da izdrži, pa je zato potrebno izgraditi novu. Budući da je reč o posebno osetljivom spomeniku, memorijalu holokausta, mestu koncentracionog logora u kojem je nestalo desetine hiljada nevinih života – panoramski lift nije samo nasilni čin sa stanovišta zaštite kulturnog nasleđa, već je pre svega uvreda za žrtve ovog logora.
Takođe, od direktorke Zavoda očekujemo da obavesti javnost o okolnostima najavljenog rušenja beogradskog Sajma koji uključuje i Halu 1, koja je takođe zakonom zaštićeno kulturno dobro i u nadležnosti je Zavoda. Pokret Ne davimo Beograd upozorava da će se, ukoliko službe zaštite nastave da ćute, i u ovom slučaju ponoviti praksa dosadašnjeg povlađivanja investitorskim interesima na štetu kulturnih dobara. Odgovornost za uništavanje naše materijalne prošlosti moraju da snose i službe zaštite kulturnog nasleđa koje ili povlađuju zahtevima investitora, ili ne reaguju kada se njihovi konzervatorski uslovi ne poštuju.
Pročitaj i ovo:
ZLF povodom posete Frančeske Albaneze: Srbija mora da osudi genocid u Gazi i zaustavi izvoz naoružanja u Izrael
Srbija mora zaustaviti sve isporuke oružja Izraelu i jasno osuditi genocid u Gazi, poruka je koju je Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta uputio povodom posete Srbiji Frančeske Albaneze - Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama.
ZLF Zvezdara: Meštani Učiteljskog naselja ne žele novih 20.000 kvadrata – Planirano rušenje kuća i dvorišta zbog puta do parcele
Građani predaju primedbe na izmene Plana detaljne regulacije za Učiteljsko naselje u Beogradu. Nacrtom izmene plana predviđena je izgradnja 20 hiljada kvadrata, objekta sa 200 stanova, čijom izgradnjom bi, kako se navodi u primedbama, bila poremećena postojeća infrastruktura.
Đorđević: Traženjem mišljenja, vlast šalje poruku da je spremna da revidira “Mrdićeve zakone”
Delegacija Venecijanske komisije Saveta Evrope danas i sutra boravi u radnoj poseti Srbiji, u okviru pripreme hitnog mišljenja o izmenama pravosudnih zakona, tzv. "Mrdićevim zakonima", koji su naišli na kritike domaće stručne javnosti i opozicije, kao i zvaničnika Evropske unije.
