U svom obraćanju na sednici odbora za zaštitu životne sredine, Narodni poslanik Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd, Radomir Lazović izneo je 7 zastrašujućih činjenica koje govore da nam je neophodna zelena transformacija odmah, ukoliko ne želimo da živimo u zatrovanoj zemlji.

U Srbiji svake godine od posledica otrovnog vazduha premine oko 15 hiljada ljudi, a troškovi lečenja obolelih od posledica zagađenja se mere milijardama. Naši gradovi su konstantno na vrhu liste najzagađenijih gradova sveta.

Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini više od dve trećine. Šesto hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena, a grad Zrenjanin je potpuno žrtvovan. Ali to nije sve, još gora je situacija u gradovima u kojima voda nije za piće, a to se ne govori ljudima, pa je kosriste.

Srbija prerađuje tek oko 16 odsto otpadnih voda. Umesto da napravi male decentralizovane sisteme koji ne troše puno energije, država planira da uloži više milijardi evra u zastarelu tehnologiju kroz projekat “Čista Srbija”. Umesto da uvedemo najsavremenije sisteme koji su efikasni i troše malo energije, mi smo našli sebi meru u tehnologiji od pre i do 50 godina.
Skoro polovima stanovništva Srbije nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovnika.

Cele naša država je zagušena hiljadama divljih deponija, a reciklira se tek oko 4% otpada. Kao da nije dovoljno što imamo toliko zagađenje vazduha, genijalni plan je da se prave spalionice otpada, poput one u Vinči, i tako dodatno zagadi vazduh i uništi otpad, koji bi mogao biti resurs.

Vodoizvorišta su nam, pod vlašću SNS-a, postala gradilišta, a reke su nam napadnute divljom gradnjom i deponijama. Najvredniji resurs bez koga je život nemoguć nestaje pred našim očima.

Planine su nam žrtvovane za rudnike od koji zaradu imaju samo investitori, a nama ostaje minimalna rudna renta da lečimo obolele i loše saniramo zagađenje. Plodna polja su meta Rio Tinta zbog litijuma, ili ih truju npr. fabrike guma.

Pročitaj i ovo: