Nerešeni slučaj „Savamala” je simbol ugrožavanja života građana, urušene pravne države i uništene vladavine prava. Šest godina nakon rušenja, građani Srbije ne znaju ko su bili nalagodavci i izvršioci ovih krivičnih dela, ali opravdano sumnjaju da su nadležni državni organi učinili sve da zataškaju i da ne procesuiraju odgovorne za ova nedela. Država se stavila na stranu nasilnika, otimača i rušitelja, a žrtvovala je sopstvene građane koje nije zaštitila.
Podsećamo da je u noći 25. aprila 2016. godine, organizovana grupa maskiranih osoba, opremljena bagerima i drugom opremom za rušenje, u saradnji sa policijom i nadležnim komunalnim institucijama, srušila 12 objekata u Savamali i pritom dala sebi pravo da uhapsi i liši slobode građane prolaznike i očevice. Nažalost, kao posledica ovakvog zastrašivanja, nepunih mesec dana nakon događaja, usledila je i smrt Slobodana Tanaskovića, čuvara objeta, koga su maskirani razbojnici vezali tokom rušenja.
Zbog toga što je jasno da tužilaštvo i policija nisu postupili na adekvatan način, da su bili pod stalnim pritiskom državnih zvaničnika, zahtevamo da se o ovom slučaju izjasni novi saziv parlamenta, da kroz anketni odbor pokušamo na nepristrasan način utvrditi sve činjenice i oklonosti, i da napokon građani Srbije saznaju istinu i dobiju odgovore na sledeća pitanja:
1. Ko je naredio i organizovao nezakonito rušenje u „Savamali”?
2. Ko je naredio i isključio javnu rasvetu i struju na području na kojem je rušeno?
3. Ko je angažovao i čije su vlasništvo mašine upotrebljene za rušenje u „Savamali”?
4. Ko je dozvolio da se deset dana nakon rušenja sa mesta zločina uklone tragovi, bez sprovođenja obaveznog istražnog postupka?
5. Na koji način je postupalo nadležno tužilaštvo i da li je njihovo postupanje kontrolisalo Republičko javno tužilaštvo?
6. Zašto je policija odbila da pruži pomoć građanima u noći rušenja?
7. Ako je šef Dežurne policijske službe bio obavešten o nezakonitom lišavanju slobode građana i ostalim krivičnim delima u vreme rušenja, (kao što je ustanovljeno preslušavanjem telefonskih razgovora i napomenuto u izveštaju Zaštitnika građana iz maja 2016. godine), zašto nije reagovao?
8. Zbog čega je policija ignorisala zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih obaveštenja?
9. Viši sud u Beogradu je 2018. godine uslovno osudio šefa smene Dežurne službe, Gorana Stamenkovića, zbog „nesavesnog rada”. Zbog čega ni protiv jednog drugog lica nije pokrenut sudski postupak? Na koji način su nadležni organi postupili nakon izjave Gorana Stamenkovića u martu 2022. godine da je prihvatio sporazum o priznanju krivice da bi mu nadležni organi ozakonili dva nelegalno izgrađena objekta u Mirijevu?
10. „Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu”, izjavio je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, u junu 2016. godine. Koje korake je nadležno javno tužilaštvo preduzelo u cilju utvrđivanja istinitosti optužbi „državnog vrha” u odnosu na organe gradske vlasti?
11. Bivša supruga tadašnjeg gradonačelnika Beograda, Marija Mali izjavila je 2017. godine da joj je Siniša Mali ispričao da je organizovao rušenje u „Savamali” jer „neki nisu hteli da se isele”, pa je organizovao „akciju raščišćavnja”. Da li je Marija Mali saslušana kao svedok u vezi sa utvrđivanjem odgovornosti za rušenje i da li je sprovedena istraga o učešću Siniše Malog?
12. Početkom 2022. godine, prilikom davanja iskaza u Tužilaštvu za organizovani kriminal u vezi sa jednim ubistvom, Veljko Belivuk rekao je da je zajedno sa Aleksandrom Stankovićem, šefom kriminalnog klana, i Zvonkom Veselinovićem poslao „momke da ruše u Savamali.” Da li su nadležni organi proveravali istinitost ove izjave Veljka Belivuka?
Pročitaj i ovo:
Lazović: Sve predate liste „Biramo“ su valjane, podnećemo žalbe Višem sudu
Kopredsednik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović izjavio je da svi kandidati na listama koalicije "Biramo" u svim opštinama i gradovima u kojima se ta koalicija kandidovala, imaju pravo da budu birani na listama na kojima su se kandidovali.
Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin: Izborima ćemo upoznati sugrađane da postoji alternativa
Senka Jankov iz koalicije Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin rekla je gostujući u Marker razgovoru da razlog zašto opozicija u Zrenjaninu ide u dve kolone na izbore koji se održavaju 2. juna jeste, jer je, kako kaže, došlo do razilaženja u načinu na koji će prići građanima, međutim dodaje da i dalje postoji želja za saradnjom. Kaže i da se nada da će u 20 dana koliko je ostalo do izbora uspeti da upoznaju sugrađane sa tim da, kako kaže, postoji alternativa.
Veselinović i poslanici prekinuli kampanju da bi obišli deponiju koja danima gori i truje Užice
„Prekinuli smo kampanju u Beogradu jer moramo biti uz građane Užica u ovo trenutku. Situacija je zaista loša. Kada je gorela deponija u Vinči iz iskustva možemo da kažemo da je odgovor vlasti bio isti kao što mogli da vidimo da je bio odgovor ovde u Užicu, ignorisanje problema i ćutanje“, naglasio je Veselinović.
