Mladi vrlo dobro znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga.

Robert Kozma, član Malog veća pokreta Nedavimo Beograd izjavio je za Nedeljnik da bi davanje prava glasa mladima nakon napunjenih šesnaest godina barem na lokalnom nivou bio bi veoma dobar način za političku socijalizaciju mladih.

“Mladi vrlo dobro poznaju svoj kraj, naselje, opštinu, veoma često koriste javni prevoz, različite javne usluge u opštini. Znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga i/ili izjasne o tome, a ne da im se učešće u političkom životu na lokalnom nivou svede na popunjavanje anketa ili konsultacije koje retko sprovodi opštinska ili gradska vlast ili nedovoljno aktivne kancelarija za mlade”, kaže on.

Prema njegovim rečima, može da se ode i korak dalje u argumentaciji da se pravo glasa stiče nakon napunjenih šesnaest godina i za druge, više nivoe vlasti.
“Mladi imaju šta da kažu o tome da li im škola pomaže da razumeju i analiziraju društvo, procese u društvu, da li je koristan, na primer, način organizovanja državne mature. Socijalne nejednakosti u našem društvu su nažalost vidljive i u učionici, a prilikom odabira fakulteta za upis se mladi suoče i sa pitanjem zašto je visoko obrazovanje preskupo i samim tim nedostižno mnogima. Na ekološkim protestima su mladi bili u prvim redovima.

Ako im postojeće forme političkog organizovanja ne odgovaraju, zašto im onda ne bi dozovolili da osmisle sopstvene, da se politički organizuju na način koji im odgovara. Zapravo, nisu samo mladi ti koji se osećaju politički isključeno. To je čest osećaj i kod drugih građana različite starosne dobi. Ne davimo Beograd je upravo ponudio drugačiji način političkog organizovanja i pokazao da takav pristup politici ima smisla i da vodi ka stvaranju boljih uslova za život”, rekao je on.

Pročitaj i ovo: