Mladi vrlo dobro znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga.
Robert Kozma, član Malog veća pokreta Nedavimo Beograd izjavio je za Nedeljnik da bi davanje prava glasa mladima nakon napunjenih šesnaest godina barem na lokalnom nivou bio bi veoma dobar način za političku socijalizaciju mladih.
“Mladi vrlo dobro poznaju svoj kraj, naselje, opštinu, veoma često koriste javni prevoz, različite javne usluge u opštini. Znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga i/ili izjasne o tome, a ne da im se učešće u političkom životu na lokalnom nivou svede na popunjavanje anketa ili konsultacije koje retko sprovodi opštinska ili gradska vlast ili nedovoljno aktivne kancelarija za mlade”, kaže on.
Prema njegovim rečima, može da se ode i korak dalje u argumentaciji da se pravo glasa stiče nakon napunjenih šesnaest godina i za druge, više nivoe vlasti.
“Mladi imaju šta da kažu o tome da li im škola pomaže da razumeju i analiziraju društvo, procese u društvu, da li je koristan, na primer, način organizovanja državne mature. Socijalne nejednakosti u našem društvu su nažalost vidljive i u učionici, a prilikom odabira fakulteta za upis se mladi suoče i sa pitanjem zašto je visoko obrazovanje preskupo i samim tim nedostižno mnogima. Na ekološkim protestima su mladi bili u prvim redovima.
Ako im postojeće forme političkog organizovanja ne odgovaraju, zašto im onda ne bi dozovolili da osmisle sopstvene, da se politički organizuju na način koji im odgovara. Zapravo, nisu samo mladi ti koji se osećaju politički isključeno. To je čest osećaj i kod drugih građana različite starosne dobi. Ne davimo Beograd je upravo ponudio drugačiji način političkog organizovanja i pokazao da takav pristup politici ima smisla i da vodi ka stvaranju boljih uslova za život”, rekao je on.
Pročitaj i ovo:
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
Lazović: Ako Vučić postane premijer, Srbija će se potpuno urušiti
Narodni poslanik i kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je danas da će se Srbija kao država potpuno urušiti ukoliko bi Aleksandar Vučić postao premijer.
Poruke mržnje ministarke Paunović su pretnja po bezbednost kosovskih Srba
Izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, data svega nekoliko dana nakon obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici, da je greška što na Kosovu nije sprovedeno etničko čišćenje, a zatim i njeno odbijanje da se izvini uz poruku da ostaje pri tom stavu, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost Srba koji danas žive na Kosovu.
