23 godine od početka NATO agresije

Na današnji dan pre 23 godine započela je vojna agresija NATO pakta i bombardovanje Srbije odnosno SR Jugoslavije.

Završili smo dvadeseti vek izopšteni, sami, napadnuti od strane najmoćnijeg vojnog saveza na svetu. Završili smo dvadeseti vek kao razorena zemlja. Dok su roditelji sahranjivali decu, a kolone izbeglica napuštale svoje domove, oni čija nas je neodgovorna politika dovela do ambisa su se useljavali u luksuzne stanove u Beogradu.

Nema reči koje mogu opisati gnev koji svi mi osetimo, kada znamo da su jedni – tadašnji, a nažalost i sadašnji vlastodršci – rat iskoristili za sopstveno bogaćenje, a nad drugima su počinjeni najstrašniji zločini. Isti gnev i bol moramao da osetimo bez obzira da li se radi o ubijenim pripadnicima srpske, albanske ili bilo koje druge nacionalnosti, bez obzira da li se radi o Milici Rakić ili braći Beriša. Zbog istog gneva i boli ne smemo dozvoliti sebi da budemo ravnodušni ili da navijamo u sukobu i agresiji Rusije u Ukrajini.

Isti ljudi koji su devedesetih bili neodgovorni, vode nas i danas. Ti isti ljudi opet nas dele po drugim osnovama, ali sa jednakom željom da oni profitiraju, a mi budemo posvađani i međusobno sukobljeni. I zato nije čudno to što mnogi od nas ne veruju da je naša budućnost i budućnost naše dece ovde. Ali baš zbog toga što je sadašnja vlast neodgovorna, kod nas mora da prevlada odgovornost.

Mi moramo biti odgovorni prema našoj deci. Mi imamo obavezu, mi MORAMO, da se borimo za budućnost. Samo ako ovde, od ove zemlje napravimo dobro mesto za život u kome će naša deca videti budućnost svoje dece, samo tako ćemo odužiti dug koji imamo prema onima koji dolaze posle nas. Mi danas nemamo pravo ni mesta za odstupnicu. Mi se MORAMO izboriti za to da naša Srbija ima pravo na budućnost.

Danas mi polažemo ispit pred našom decom. A taj ispit MORAMO da položimo!