Najnoviji talas prodaje stanova u vlasništvu grada Beograda, nastavak je politike smanjivanja, rasprodaje i privatizacije javnih dobara. Umesto da svojim fondom stanova omogući priuštivo i kvalitetno stanovanje onima koji su u lošijem finansijskom položaju, ugroženim grupama, mladim bračnim parovima, grad se prema ovom zajedničkom resursu odnosi kao prema nenadanom nasledstvu koje je spreman da što pre unovči.
Najnovija prodaja stanova u vlasništvu grada Beograda, u okviru koje su u ponudi 43 stana u ulici Ulici Uroša Martinovića na Novom Beogradu, u novoizgrađenom naselju “Savada” (Blok 67a), još jednom pokazuje potpuno odsustvo razumevanja za potencijal koji ova imovina poseduje. Gradska vlast vodi se principom – prodaj brzo, prikaži jednokratnu dobit, i nemoj razmišljati o budućnosti.
(link: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1763021-otudjenje-nepokretnosti-u-javnoj-svojini-grada-beograda-u-postupku-javnog-nadmetanja_10/)
Primeri iz gradova kao što su Berlin, Amsterdam, Barselona, Lisabon ili Beč govore nam o velikoj koristi uvećavanja javnih dobara. Inovativnim modelima upravljanja javnom imovinom može se uticati na smanjenje troškova stanovanja, posebno za najugroženije. Ideja Inicijative Ne davimo Beograd je da naš grad po uzoru na Beč, u kome se, zahvaljujući tome što se u javnom vlasništvu nalazi veliki broj stanova, za troškove stanovanja odvaja prosečno do 25% mesečnih prihoda, a u velikom broju slučajeva i mnogo manje.
Kako bi naš grad bio mesto za sve, moramo zaustaviti rast troškova stanovanja, obezbediti svima krov nad glavom, a to možemo samo ako uvećavamo stambeni fond u javnom vlasništvu, a ne ako ga smanjujemo.