Најновији талас продаје станова у власништву града Београда, наставак је политике смањивања, распродаје и приватизације јавних добара. Уместо да својим фондом станова омогући приуштиво и квалитетно становање онима који су у лошијем финансијском положају, угроженим групама, младим брачним паровима, град се према овом заједничком ресурсу односи као према ненаданом наследству које је спреман да што пре уновчи.

Најновија продаја станова у власништву града Београда, у оквиру које су у понуди 43 стана у улици Улици Уроша Мартиновића на Новом Београду, у новоизграђеном насељу “Савада” (Блок 67а), још једном показује потпуно одсуство разумевања за потенцијал који ова имовина поседује. Градска власт води се принципом – продај брзо, прикажи једнократну добит, и немој размишљати о будућности.
(линк: http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1763021-otudjenje-nepokretnosti-u-javnoj-svojini-grada-beograda-u-postupku-javnog-nadmetanja_10/)

Примери из градова као што су Берлин, Амстердам, Барселона, Лисабон или Беч говоре нам о великој користи увећавања јавних добара. Иновативним моделима управљања јавном имовином може се утицати на смањење трошкова становања, посебно за најугроженије. Идеја Иницијативе Не давимо Београд је да наш град по узору на Беч, у коме се, захваљујући томе што се у јавном власништву налази велики број станова, за трошкове становања одваја просечно до 25% месечних прихода, а у великом броју случајева и много мање.

Како би наш град био место за све, морамо зауставити раст трошкова становања, обезбедити свима кров над главом, а то можемо само ако увећавамо стамбени фонд у јавном власништву, а не ако га смањујемо.