Изградња гондоле од Калемегдана до Ушћа, која је за последицу имала и колатералну штету од преко 150 стабала у ова два градска парка, коштаће грађане 15 милиона евра или око 1,8 милијарди динара.
Из буџета града Београда издвојено је 700 милиона динара, док остатак финансира Република.
О колико великим сумама се ради можда се најбоље може видети када се упореде издвајања града Београда за рецимо градњу вртића у насељима Овча или Алтина за које је у 2018. години издвојено 10, односно 13 милиона динара. Дакле, 150 до 180 оваквих улагања у предшколске установе смо могли имати ове године да не градимо гондолу. Или, упоредимо то са издвајањима за реконструкцију музеја Града Београда, за коју је ове године издвојено око 30 милиона динара.
Целокупна реконструкција неких од најважнијих градских улица, Џорџа Вашингтона, цара Душана и краљице Марије, која би требало да почне 6. маја и да траје чак 200 дана, коштаће слично као гондола, 18,2 милиона евра, али за овај велики посао Град ће се задужити и тако непотребно повећати трошкове. А поред гондоле, у овогодишњем буџету налази се и издвајање од 400 милиона динара за јарбол. Ови подаци само су илустрација на ком месту су градској власти приоритети грађана у граду у коме скоро половина становништва нема канализацију, а све отпадне воде се слободно изливају у Саву и Дунав.
Иницијатива Не давимо Београд у претходних годину дана борила се на све начине како би се овај штетни и уосталом противзаконит пројекат зауставио. Обавештене су све надлежне институције, а поднета је и иницијатива Уставном суду за оцену законитости и уставности плана детаљне регулације за гондолу.
Недавно се овој борби придружила и велика група стручњака која је покренула и петицију коју је за десетак дана потписало преко 14 хиљада грађана, а затим и међународна организација за заштиту културне баштине Европа ностра. Коалиција стручних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа у Србији затражила је обустављање градње гондоле јер је у колизији са стручним стандардима, међународним обавезама и законима Србије у домену очувања културног наслеђа, а неповратно би угрозила Београдску тврђаву као културно добро од највишег значаја за Републику Србију.
Како би анимирали грађане да учествују у отпору овом штетном пројекту и макар делимично смањили штету насталу сечом стабала, организовали смо и две протестне акције садње дрвећа на простору изградње гондоле. Посађено је 47 стабала, 26 бреза, 20 мукиња и један јавор, а на акцијама је учествовало око 200 грађана. Укупни трошкови, са превозом и другим ситницама коштали су око 750 евра. Дакле, уместо изградње непотребне и штетне играчке за бахате градске властодршце, могли смо по овој рачуници посадити чак милион стабала. То би била огромна ствар за град који се свако мало нађе на врху светске листе градова у којима је ваздух најзагађенији.
Аутор: Радомир Лазовић
Извор: Данас, 9. април 2019. године
Илустрација: Beobuild форум
колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд