Ових дана навршава се годину дана од када су извршитељи избацили породицу Петровић из стана у Његошевој 65, у којем је живела деценијама.
Услед правних процеса у коме су обе стране на различитим нивоима судства добијале и губиле спорове, Петровићи су извукли дебљи крај јер им је оспорен и укинут статус заштићених станара па је ова породица завршила у једној од најтежих животних ситуација, да се са малом децом нађу без крова над главом.
Ово избацивање испратила је једна од највећих солидарних акција у којој су грађани сатима блокирали извршитеље и полицију да станаре избаце из стана. Више од 15 сати су се групе људи, окупљене око Здружене акције Kров над главом, смењивале након дежурстава у блокади. На улици су постављени шатори, комшије су износиле кафу и храну за окупљене, телевизијске екипе су преносиле из сата у сат дешавања, а са свих страна је стизала подршка преко друштвених мрежа. Београд је живео један од ретких тренутака грађанске солидарности и бриге за најугроженије.
Kада је видљивост овог случаја постала таква да је и шира јавност, која је иначе углавном индиферентна на тешке и тужне приче каквих је сваки дан све више, претила да се масовније укључи и реагује, екипа локалних напредњака видела је да би морала да се умеша и не дозволи да ствари ескалирају. Уместо да се случајем Петровић позабави општина Врачар, град Београд или правосуђе које је заказало да их заштити, Српска напредна странка се појављује као спасилац и плаћа смештај Петровићима за следећих годину дана. Уместо решавања проблема, добили смо маркетиншки спин који је искористио ове угрожене људе да се одговорност скрене са партије на власти, а незадовољство грађана разводни и не дозволи да овај солидарни отпор неправди прерасте у масовнији протест. У саопштењу за јавност искористила се и прилика да се најоштрије нападне претходна жута власт, али и истакне захвалност председнику Вучићу. Са друге стране још једном се показало да је једина инстанца која у нашој земљи ради, управо Српска напредна странка. Партијска узурпација државе досегла је те размере да се за сва питања можете обратити странци, не само око уобичајених партијских запослења или намештења партијских послушника, већ и за заказивање и преглед код лекара преко реда, као рецимо у Дому здравља у блоку 44, за чишћење парка или улице од смећа када ЈKП „Градска чистоћа“ то не ради, као у новобеоградским блоковима, па зашто да не – и за социјалну или правну заштиту.
Ових дана истиче период у којима је Петровићима плаћен стан и они су остављени да се даље сналазе како умеју. Kао уосталом и сви други угрожени чији случајеви нису побудили пажњу јавности. А ових случајева је све више и све више наших грађана је под претњом останка без крова над главом.
Аутор: Радомир Лазовић
Извор: Данас, 19. октобар 2018. године
колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд