O GRUPI GRAĐANA

Inicijativa Ne davimo Beograd okuplja organizacije i pojedince zainteresovane za urbane i kulturne politike, održivi razvoj grada, pravično korišćenje zajedničkih resursa i uključivanje građana u razvoj svog okruženja.
Mi smo grupa ljudi različitih profila, zanimanja i uverenja, okupljenih oko zajedničkog cilja: da se zaustavi degradacija i pljačkanje Beograda u ime megalomanskih urbanističkih i arhitektonskih projekata, pre svega “Beograda na vodi”.
Odlučni smo da se borimo protiv oduzimanja delova našeg grada radi privatnih interesa netransparentnih aktera, za čije ćemo račune opet mi, građani ove države, izdavajati ogromne sume novca. Ne pristajemo na konstantno ignorisanje glasa i nipodaštavanje mišljenja građana zbog interesa pojedinaca i mutnih dilova investitora i političara u kojima, na kraju, javno dobro i javna sredstva uvek završe kao kolateralna šteta.
Ovaj grad je naš dom. Odgovorni smo za svaki njegov deo, proces i problem; za sadašnjost i ono što ćemo ostaviti za budućnost. Pozivamo sve zainteresovane da nam se priključe i pomognu nam u ostvarenju naših ciljeva.
Inicijativa se finansira dobrovoljnim prilozima učesnika, kao i pojedinaca i organizacija koje podržavaju naše delovanje, ideje i ciljeve.

NAČELA (VREDNOSTI)

SUVERENOST GRAĐANA
Građani su primarni subjekt političkog odlučivanja: Građani moraju imati mogućnost da se o svom životu pitaju više oni sami nego neko drugi. Učešće u društvenom životu se ne ostvaruje kroz puko učešće na izborima ili drugim institucionalnim mehanizmima, već u stvarnom uticaju nad vlastitim okruženjem. Ljudi se ne mogu svoditi na pasivne uloge glasača, poreskog obveznika ili potrošača, već moraju biti subjekt politike. Izabrana vlast treba da na aktivan način omogućava građanima da samostalno kontrolišu vlastito okruženje.
Život bez straha i ugnjetavanja: Ljudi su slobodni tek onda kada njihova egzistencija ne zavisi od javnog delovanja i iznošenja mišljenja, ili od mišljenja koje moćniji drugi ima o njima. Pravna i socijalna sigurnost svih građana nužan je uslov da bi svi bili ravnopravni i jednako uvaženi učesnici u društvenom i političkom životu.
Kolektivna suverenost: Opšte dobro i sloboda pojedinca se samo u zajednici mogu tumačiti, ostvarivati i braniti. Oni su odgovornost i briga svih i svakoga. Aktivni i udruženi građani su osnov društva, a suverenost građana se ostvaruje kolektivno, kroz institucije, i ako je nužno, nasuprot njih.
POLITIKA PO MERI GRAĐANA
Briga o javnim dobrima: Dobra politika je ona koja povećava fond javnih dobara. Politika služi građanima samo ako svima obezbeđuje dobra koja su neophodna za dostojanstven život. Pored sigurnosti, zaštite prava i nužnih životnih potrepština, građanima su, za kvalitetan život, potrebni i drugi resursi: kultura i obrazovanje, javni prevoz, zelene površine, rekreativni prostori itd. Obezbeđivanje javnih dobara, kao i njihov opseg i kvalitet, zajednička je briga građana i vlasti. Ne postoje dobri razlozi da se opseg javnih dobara ne širi u skladu sa javno ustanovljenim potrebama građana – sve drugo je politička demagogija.
Uređivanje institucionalnog okvira: Institucije se moraju prilagoditi građanima, a ne obrnuto. Oni kojih se odluke najviše tiču moraju uzeti učešća u definisanju i donošenju politika, jer one regulišu njihov neposredni životni prostor. Odgovarajući institucionalni okvir se ne iscrpljuje u transparentnosti švaćenoj kroz koncept prozirnih šaltera za kojima nas čekaju nasmejana lica i šture informacije, nego podrazumeva dostupnost relevantnih informacija, u prikladnom obliku, lakom za izbor i tumačenje onoga što građane interesuje. Uređivanje institucionalnog okvira ne bi trebalo da bude nečija samovolja ili primena „nauke o upravljanju”, nego zajednički posao građana i vlasti kroz razli¬čite formate učestvovanja.
Odgovorna vlast: Vlast se konstituiše na slobodnim i demokratskim izborima, ali pobeda na izborima nije ovlašćenje za neodgovorno, autokratsko i autoritativno ponašanje između dva izborna ciklusa. Naprotiv, odgovorna vlast poštuje građane, njihov je servis, i odgovorna je višestruko za sopstvene postupke: moralno, politički i krivično. Predstavnici vlasti moraju biti kredibilni pojedinci, a vlast se ne može zasnivati na obmanama, laži i licemerju. Odgovorna vlast polaže račune javnostai: građanima, nezavisnim regulatornim telima i sudovima, tokom mandata i nakon silaska sa vlasti.
Različite potrebe se optimalno ostvaruju kroz različite organizacione forme i oblike učešća u društveno-političkom životu. Spektar radnog i društvenog delovanja prevazilazi ušančene kalupe koji su sada definisani partijskim, institucionalnim ili medijskim profilisanjem. Država treba pravno da omogući sve oblike demokratskog organizovanja, ali i da aktivno učestvuje u stvaranju uslova (informisanje, finansiranje, zakonodavno prepoznavanje prakse, davanje prostora za korišćenje, itd.) za organizovanje i samo¬organizovanje građana (forumi, platforme, plenumi, komune, zadruge, štedno-kreditne asocijacije itd.).
PRAVEDNO DRUŠTVO
Egalitarno društvo: Društvene nejednakosti su loše i uspostavljaju nepoželjne hijerarhije među građanima, zasnovane na moći. Nejednakosti bogatih i siromašnih stvaraju duboku podelu (svojevrsni aparthejd), koja se preliva i u druge sfere društvenog života. Velike razlike vode ka potčinjavanju onih koji imaju manje novca i kapitala. Nijedno razlikovanje ne može biti osnov da neko bude ugnjetavan i diskriminisan. U pravednom društvu nema privilegija na osnovu svojine, nema eksploatisanih ljudi, nema sporednih ili posebno vrednih poslova, nema ugnjetenih i marginalizovanih grupa.
Osnovne potrebe: Svima bi trebalo da su dostupni resursi dovoljni za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, jer je to preduslov za lični razvoj. Time se potiru nejednake početne pozicije koje su nam zadate rođenjem i pripadnošću različitim društvenim grupama. To podrazumeva da svako ima pravo na resurse, da se zdravo hrani, da ima lični životni prostor, da se leči bez administrativnih prepreka, uči tokom celog života, bude informisan, prevozi se s mesta na mesto, uživa u kulturnim dobrima koja pripadaju celokupnoj zajednici.
Solidarnost: „Besplatni ručak” je moguć i poželjan! Odnosi među ljudima su bolji kada su zasnovani na međusobnom oslanjanju, deljenju, građenju socijalnih sigurnosnih mreža i dobronamernosti, a ne isključivo u nadmetanju za resurse, položaje i mesto u hijerarhiji. U pravednom društvu, solidarnost ne sme biti isključivo išodište spontane interakcije među ljudima u datom socijalnom okruženju, već je potrebna institucionalna podrška i intervencija. U solidarnom društvu građanke i građani i institucije brinu se o tome da se eliminiše siromaštvo, razvija poverenje među ljudima, podstiče međugeneracijska solidarnost i razvijaju ustanove za brigu o deci, za pomoć bolesnima, kao i uslovi za dostojanstvenu starost.

ZVANIČNA LISTA KANDIDATA

Većinu kandidata i kandidatkinja na listi čine ljudi koji su se okupili povodom organizacije protesta, ali i aktivisti i aktivistkinje iz ekoloških, biciklističkih, kulturnih udruženja i lokalnih inicijativa za očuvanje javnih dobara u čijoj smo borbi aktivno učestvovali, u blokovima 70a, 44, 9a, na Savskom nasipu ili u bloku 45. Na listi su i brojni stručnjaci i profesori fakulteta, koji su dali svoj doprinos radu Inicijative Ne davimo Beograd ili govorili na protestima, posebno u oblastima ključnim za razvoj grada arhitekturi i urbanizmu, kao što je arhitekta Dragoljub Bakić, član Akademije arhitekture Srbije.
Zvanična lista kandidata je dostupna na ovom linku.