Негде у запећку расправа о великим темама, тихо и без помпе у Народну скупштину дошао је на ред Предлог измене и допуне Закона о главном граду. Иницијатива Не давимо Београд сматра да је недопустиво да се предлог Закона о главном граду нађе пред народним посланицима без јавне расправе и активног укључења грађана и грађанки Београда што јасно баца сумњу на праве разлоге и мотиве доношења измена поменутог закона. Иницијатива Не давимо Београд тражи да се предложени текст предлога Закона о главног граду одмах повуче из скупштинске процедуре и да се отвори широка јавна расправа уз учешће свих друштвених актера како би се на најбољи начин одбранили интереси грађана и грађанки Београда.

Иницијатива Не давимо Београд са својим правним тимом анализирала је Предлог измена и допуна Закона о главном граду, који је данас ушао у скупштинску процедуру. Поред тога што су ове измене опет прошле без јавне расправе, Иницијатива указује на неколико проблематичних делова у њему, за које сматрамо да представљају тенденцију припреме за даљу приватизацију јавних добара.

Такође, нејасно је зашто је закон у процедури по хитном поступку имајући у виду да саме измене нису суштинске и да не доводе до веће децентрализације (посебно када је у питању унутрашње уређење Града).

На основу овог Предлога отварају се могућности за приватизацију целине или делова комуналне мреже тј. комуналне инфраструктуре тако да оне могу бити у својини вршиоца комуналне делатности или ономе коме је обављање те делатности град Београд поверио (члан 5.). Овај члан је у супротности са члановима 10 и 11. Закона о јавној својини који прописује шта су добра од општег интереса, те да она да морају бити у јавној својини.

Поред овог дела приметна је жеља да се иде на даље ограничавање истинске самоуправе путем институције месних заједница кроз укидање директних избора за савет месних заједница, и нормирањем да ће се избор вршити у скупштини општине на чијој територији се налази месна заједница (члан 50а). Насупрот овоме Закон о локалној самоуправи предвиђа да је савет месне заједнице основни представнички орган месне заједнице и да се избори за савет спроводе непосредним гласањем (члан 74. Закона о локалној самоуправи).

Поред ових суштинских проблема видљиво је и даље смањивање транспарентности рада кроз укидање обавезе градоначелника и Градског већа да намање два пута годишње извештавају Скупштину града о извршавању одлука и других аката скупштине града (члан 9.), као и укидање обавезе избора градског архитекте.

Подсећамо да је иницијатива Не давимо Београд у свом програму за Град Београд предложила веће учешће грађана и грађанки кроз месне заједнице које би добиле већу надлежност, виши ниво транспарентности градских институција и спречавање даље приватизације јавних предузећа.