Krivična prijava protiv urednika Politike B. Bilbije i narodnog poslanika i osuđenog ratnog zločinca V. Šešelja

Inicijativa Ne davimo Beograd podnosi krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv narodnog poslanika Srpske radikalne stranke i osuđenog ratnog zločinca, Vojislava Šešelja, i urednika političke rubrike u listu “Politika”, Bojana Bilbije, zbog pretnji koje su u programu uživo televizije Happy, uputili aktivistima inicijative. Gostujući u emisiji “Posle ručka”, Šešelj je govorio da treba pucati kada se vidi “žuta patka” jasno misleći na aktiviste Ne davimo Beograd, dok je Bilbija suflirao da bi “mogla i satarica da radi”.

Inicijativa Ne davimo Beograd od svog nastanka, a posebno nakon pokretanja masovnih protesta zbog rušenja Hercegovačke ulice konstantno je na udaru Srpske napredne stranke i njihovih satelita. Pretnje i pritisci uglavnom kreću od visokih funkcionera i poslanika vladajuće partije ili u ovom slučaju od jednog od njihovih najbližih saradnika iz tabora radikala, da bi se kasnije prenosile kroz režimske tabloide i završavale kao direktno ugrožavanje bezbednosti naših aktivista preko desničarskih ekstremista u javnom prostoru ili na društvenim mrežama.

Do sada u ovom progonu list Politika nije učestvovao i posebno smo iznenađeni činjenicom da urednik političke rubrike najstarijeg lista na Balkanu priziva korišćenje satarice prema aktivistima koji ukazuju na nedela vlasti. Ležernost i ton ovakvih pretnji možda najbolje govori o normalizaciji govora mržnje prema političkim neistomišljenicima koji, po njima, nisu nizašta drugo nego za odstrel, ali posebno jeziv ton daje i sam naziv emisije “Posle ručka” u kojoj Blibija i Šešelj biraju metode eliminisanja aktivista inicijative.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ne pristaje na ovakvu vrstu normalizacije i redovno prijavljuje sve pretnje i napade, među kojima i pozive na ubijanje, kamenovanje, nabijanje na kolac, zabadanje noževa i vezivanje žicom, pozive na silovanje, prebijanje, metak u čelo i slično. Do sada smo podneli više destina prijava, uključujući i one za realne fizičke nasrtaje ili praćenja. Najradikalniji potezi vlasti uključuju pokušaj otmice Ksenije Radovanović, čiji su vinovnici uprkos reakciji policije na terenu nisu čak ni privedeni već su nakon poziva iz vrha policije pušteni na slobodu, kao i proganjanje Radomira Lazovića od strane nepoznatih lica. O svemu ovome postoje policijski izveštaji, tužbe, prijave, ali niko nikada nije odgovarao.