Inicijativa Ne davimo Beograd upozorila Evropsku banku za obnovu i razvoj o problemima sa projektima u kojima učestvuje u Srbiji

2018-05-13T09:11:47+00:0010. 05. 2018.|

Inicijativa Ne davimo Beograd, na seriji sastanaka sa direktorima i predstavnicima Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), ukazala je na štetnost i probleme oko projekata koji se u saradnji sa ovom bankom izvode u Srbiji. Radi se o javno-privatnom partnerstvu za deponiju u Vinči, kao i problemima sa infrastrukturnim projektima kao što je rekonstrukcija Slavije, za koji je Inicijativa već pokrenula žalbeni postupak, ali i budućim projektima u saobraćaju i energetici. Sastanci su održani u okviru godišnjeg skupa EBRD “Energija za ekonomiju”, na koji je inicijativa bila pozvana, a koji se u Jordanu održava 9. i 10. maja.

Predstavnik incijative Ne davimo Beograd, Dobrica Veselinović je posebno ukazao na probleme u vezi sa potpisanim ugovorom o javno-privatnom partnerstva za deponiju u Vinča, koji je grad Beograd potpisao 29.septembra 2017. godine sa privatnim konzorcijumom Suez-Itoču, a kojim se planira izgradnja spalionice otpada u Vinči.

Incijativa je predstavnicima EBRD ukazala da je spalionica otpada u suprotnosti sa strateškim dokumentima za upravljanje otpadom i da se njenom izgradnjom dovodi u pitanje zaštita zdravlja građana i životne sredine. Nije jasno na koji način se planira poštovanje graničnih vrednosti emisije zagađivača, kada je jasno da neće biti prethodno sortiranja otpada u Beogradu, zbog čega će u spalionici biti spaljivane i boje, baterije, PVC i drugi materijali, koji će uticati na koncentraciju zagađivača u vazduhu. U Srbiji ne postoje laboratorije koje mogu da izmere štetne supstance koje će biti oslobođene nakon spaljivanja otpada u vazduh, posebno kancerogenih supstanci dioksina i furana.

Izgradnjom splaionice ugrožava se mogućnost da Beograd i Srbija postignu ciljeve iz Okvirne EU direktive o otpadu koji se odnose na ostvareni procenat recikliranja komunalnog otpada (50% do 2020.godine, 65% do 2031.godine). Ukoliko se u pogon pusti planirano postrojenje, odnosno spalionica otpada, Srbija će teško dostići planirane ciljeve za reciklažu otpada i biće suočena sa plaćanjem penala i kazni Evropskoj uniji.

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu garantuje otkup elektricne energije od privatnog partnera po 2-2,5 puta većoj ceni od one na međunorodnom tržištu u narednih 12 godina (8,57 eurocenti/kWh za energiju iz otpada i 6,91 eurocenti/kWh za energiju iz deponijskog plina). Na evropskom tržištu uglavnom varira 3,5 – 4,5 eurocenti/kWh. Na ovaj način će građani i građanke Beograda plaćati veću cenu energije dobijene iz otpada u odnosu na građane EU. Pored toga, postoji realna opasnost da su ove odredbe ugovora u suprotnosti sa sporazumom o Energetskoj zajednici jugoistocne Evrope, jer se njima narušava princip slobodnog tržišta i konkuretnosti. U ovom slučaju, konzorcijum Suez- Itoču bi 12 godina imao garantovana tržište za energiju koju proizvede, i to po većoj ceni nego sto bi mogao da ostvari na slobodnom tržištu.

Sažetak problematičnih delova ovog podžvata koji je Inicijativa Ne davimo Beograd sastavila zajedno sa organizacijom “Bankwatch” možete pogledati ovde.

Zahtev za kredit za izgradnju spalionice otpada u Vinči, koji je podneo privatni partner u iznosu od 84,6 miliona evra biće razmatran na bordu direktora Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u septembru 2018.godine. Više o podnetom zahtevu za kredit na sledećem linku.