Sistematskim pregledom globalnih podataka utvrdjeno je da su u sredinama sa visokim stepenom zagađenja vazduha zabeležene veće stope depresije i samoubistva. Istraživanja pokazuju da bi smanjenje zagadjenja vazduha na nivo dozvoljen u zemljama EU pomoglo milionima ljudi širom sveta koji pate od depresije. Naučnici veruju da postoji visoka verovatnoća da izlaganje zagadjenom vazduhu uzrokuje depresiju, ali je to teško dokazati van svake sumnje.

Zagađenje česticama analizirano u studiji rezultat je sagorevanja fosilnih goriva u vozilima, domaćinstvima i industriji. Istraživači su istakli da novi dokazi dodatno potkrepljuju potrebu da se odreaguje na ono što Svetska zdravstvena organizacija naziva “tiho vanredno stanje u javnom zdravlju” kao posledica vazdušnog zagadjenja.

„Pokazali smo da zagađenje vazduha može da nanese značajnu štetu našem mentalnom zdravlju, što pitanje čistog vazduha koji udišemo čini još hitnijim“, rekla je Isobel Brejtvajt sa University College London (UCL), koja je rukovodila ovim istraživanjem. Istakla je da bi pridržavanje limita koji propisuje EU moglo značajno promeniti situaciju. „Mogli bi smanjiti stopu depresije za 15%, pod pretpostavkom da postoji uzročno-posledična veza. Depresija je vrlo učestala bolest koja je sve više u porastu, tako da bi to predstavljalo značajan pomak.“ Po podacima SZO više od 264 miliona ljudi boluje od depresije.

„Znamo da najfinije čestice zagadjenog vazduha mogu doći do mozga putem krvotoka i nosa, i da se zagađenje vazduha dovodi u vezu sa povećanom upalom mozga, oštećenjem nervnih ćelija i promenama proizvodnje hormona stresa, što je povezanano sa lošim mentalnim zdravljem“, rekla je Brejtvejt.

Član istraživačkog tima Džozef Hejs je naglasio: “Dokazi jasno upućuju na to da već samo zagađenje vazduha povećava rizik od negativnih ishoda mentalnog zdravlja.”

Istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Health Perspectives koristilo je stroge kriterijume kvaliteta za odabir i objedinjavanje podataka iz istraživanja 16 zemalja objavljenih do 2017. Rezultati su otkrili jasnu statističku vezu između zagadjenja vazduha i depresije i samoubistava. Tome u prilog idu i druga nedavna istraživanja, uključujući studije koje su zagađenje vazduha povezale sa „izuzetno visokim stopama smrtnosti“ kod osoba sa mentalnim poremećajima i četvorostruko večim rizikom od depresije kod tinejdžera.

Druga istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha izaziva „ogromno“ smanjenje inteligencije i povezano je sa demencijom. Početkom 2019 sveobuhvatni globalni pregled zaključio je da zagađenje vazduha može oštetiti svaki organ i gotovo svaku ćeliju u ljudskom telu.

Podaci analizirani u ovom novom istraživanju povezali su depresiju sa česticama zagađenja vazduha manjim od 2,5 mikrometra (ekvivalentno 0,0025 milimetra ili PM2,5). Ljudi izloženi povećanju nivoa PM2.5 od 10 mikrograma po kubnom metru (µg / m3) tokom godinu dana ili više, imali su 10% veći rizik od depresije. Nivoi PM2.5 u gradovima kreću se od čak 114 µg / m3 u Delhiju, Indija, do samo 6 µg / m3 u Otavi, Kanada.

U gradovima Velike Britanije u 2017. godini, prosečan nivo PM2.5 bio je 13 µg / m3. Istraživači su procenili da spuštanje ove vrednosti na preporučenu SZO granicu od 10 µg / m3 može smanjiti depresiju kod gradskih stanovnika za oko 2,5%.

NDM BGD: Nadležni beže od problema zagađenja vazduha, potrebne hitne mere
Inicijativa Ne davimo Beograd je zgrožena nivoom neodgovornosti i potpunim odsustvom brige za građane koje ovakav pristup problemu pokazuje. Prema podacima Svetske zdravstvene agencije, Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha. Više od 6.000 ljudi godišnje prerano umre usled izloženosti zagađenjima iz vazduha.

Naučnici kažu da čak i mali porast rizika i dalje može naškoditi velikom broju ljudi jer više od 90% globalne populacije živi sa zagađenjem vazduha iznad nivoa koji preporučuje SZO. „To je nešto čemu su svi izloženi, pa imajući na umu broj stanovnika ti podaci su potencijalno zabrinjavaju“, rekla je Brajtvejt.

Rezultati pokazuju jaku povezanost, ali istraživanje koje bi dokazalo uzročnu vezu je teško izvodivo, jer etički gledano eksperimenti ne mogu namerno izlagati ljude nečemu što im može naškoditi. Analizirane studije su uzele u obzir mnoge faktore koji mogu uticati na mentalno zdravlje, uključujući lokaciju domaćinstva, prihode, obrazovanje, pušenje, zaposlenost i gojaznost. Medjutim, nisu bile u stanju da odvoje potencijalni uticaj buke, koji se često javlja uporedo sa zagađenjem vazduha i za koju se zna da ostavlja psihološke posledice.

„Ovo je sveobuhvatni pregled koji obuhvata 40-godišnji period,“ rekao je Ioanis Bakolis sa King’s College London, koji nije bio deo istraživačkog tima. „Iako su uključene studije potekle iz različitih delova sveta – npr. Kine, SAD, Nemačke – i varirale su u veličini uzorka, dizajnu studije i merenju depresije, ustanovljena veza bila je vrlo slična.“

Takodje je naglasio da su dokazi ograničeni i da su potrebna dalja istraživanja. Treba imati na umu da bi bolje razumevanje uticaja smanjenja zagađenja na mentalno zdravlje dalo kreatorima politika dodatni dokaz o efektima preduzetih ekoloških aktivnosti.

„Svi treba da učinimo sve što možemo kako bismo smanjili sopstveni doprinos zagađenju vazduha, makar da više hodamo ili vozimo bicikl,“ podsetila je Brejtvejt. „Ali takođe moramo razmišljati o promeni sistema, što znači [vladine] politike koja utiče na smanjenje ukupnog nivoa zagađenja vazduha.“

Istraživači su istakli da hodanje, vožnja biciklom i više zelenih površina ne samo da smanjuju zagađenje vazduha, već i poboljšavaju mentalno zdravlje.

Prevod: Tatjana Otković
Izvor: www.theguardian.com/environment/2019/dec/18/depression-and-suicide-linked-to-air-pollution-in-new-global-study