Грађанске иницијативе одбијају да сарађују са странкама, јер су оне и настале на политичком простору на коме више не постоје људи који могу да мобилизују бираче, јер су исти разочарани у традиционалне партије -каже за Данас докторанд на ФПН-у Бобан Стојановић и додаје да гласачи потпуно другачије приступају организацијама које се заснивају на грађанском активизму, него структурама које макар подсећају на партију.

Он верује да су покретачи већине грађанских иницијатива, које у последње време настају у градовима широм наше земље, заправо бивши бирачи Демократске странке, те да је то база оних којима је доста свега и који покушавају да ураде нешто за свој град. Стојановић наводи да је минуло време показало да грађанске иницијативе могу на улице да изведу више људи него било која опозициона странка.

– Иницијативе своју снагу дефинитивно црпе из чињенице да је људима доста истих лица у политици и странака које су их толико разочарале. Суштинска ствар у вези иницијатива јесте да оне настају на неким локалним темама, те да их предводе људи који иза себе немају баласт политичке прошлости. Међутим, грађанске иницијативе шансу за успех имају само на локалном нивоу, док је уједињење на нивоу републике мало вероватно, јер би се тешко међусобно усагласиле по државним питањима – објашњава Стојановић.

Радомир Лазовић из Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“, упитан да ли су грађанске иницијативе и политичке странке једне другима конкуренција, одговара да оне то свакако јесу када је у питању изборни процес, али да је за иницијативе ванинституционални рад свакако битнији, тако да по том питању не трче исту трку. Он поручује странкама да „Не да(ви)мо Београд“ не би ни настао да су оне браниле јавни интерес, а не само свој и својих интересних група, те да нису коруптивним и нетранспарентним радом изневериле поверење грађана.

– Ми нисмо срећни зато што су наше традиционалне странке изневериле поверење грађана. Ми смо се из муке и незадовољства окупили да би учествовали у даљем планирању града и зауставили његову деградацију, јер се нико други није тиме бавио. На нама је да људима објаснимо да морају одвојити мало свога времена и интересовања како би вратили град у наше руке. Та самоорганизација подразумева и тражење нових начина политичког организовања које нас неће одвести на исто место у коме су се партије нашле данас – наводи Лазовић и додаје да је са странкама могућа сарадња по питању рушења криминалне власти и фер изборних услова, али да у коалицијама неће учествовати.

Представник краљевачког Локалног фронта Предраг Воштинић пак сматра да Грађанске иницијативе и политичке партије не могу да буду конкуренција једне другима, јер је основна разлика у томе што се овдашње странке боре за власт и са њом повезане привилегије, док иницијативе желе да промене читав систем. Он истиче да њима није циљ да замене садашњег примитивца на власти неким другим, него да га смене заједно са условима у којима ће неки други такав бити могућ. Према Воштинићевим речима, Локални фронт може сарађивати са сродним покретима, јер нису сви покрети исти, баш као што ни све партије нису једнако одговорне за трагичне услове у којима већина у Србији живи.

– Такозвани лидери се и даље понашају као да једини имају права и знања да се баве политиком. Међутим, и њихови и наши резултати их демантују. Не можемо направити боље друштво чекањем да се ови на власти свима смуче, нити ће се то икад десити. Друштво се на боље мења свакодневном борбом и залагањем за вредности и његов бољитак. То што опозиционо оријентисани грађани не верују странкама није превелики потенцијал за наше иницијативе, јер је код тих грађана прилично уништено поверење у то да је могуће у политичком животу учествовати часно и доследно. Додатно бисмо их обешрабрили кад би ступали у некакве коалиције – наглашава Воштинић.

Милош Бошковић из иницијативе „Не дамо нишки аеродром“, сматра да би било боље када би самоорганизовани грађани и странке сарађивали, али да грађани услед отклона према партијама сваког ко са њима по неком питању почне заједно да делује сматрају исквареним. Он као кључни проблем истиче то што многи на опозиционој политичкој сцени имају веома лош имиџ, који могу да пренесу на неког који је у политику ушао из искрене и добре намере. Он наводи да тренутна форма иницијативе „Не дамо нишки аеродром“ истој не дозвољава да се појави на изборима, али да ће се неки садашњи чланови у будућности вероватно политички активирати, укључујући и њега.

Аутор: Милош. Д. Миљковић
Извор: Данас, 22. мај 2018.