Кандидаткиња Александра Галоња учествовала је испред Иницијативе Не давимо Београд – Жута патка – Чији град, наш град у јавној дебати И МИ ГЛАСАМО, одржаној у понедељак 26.02.2018. у Центру за културну деконтаминацију. Дебату је организовало удружење Да се зна! како би мотивисало политичке актере да се изјасне по питању проблема ЛГБТ заједнице, истовремено оснажујући саму заједницу, али и ширу јавност, да при гласању узме у обзир ставове према ЛГБТ грађанима/кама.
Галоња се на почетку захвалила удружењу Да се зна! на препознавању важности политичке партиципације ЛГБТ особа и пинорском раду у овом пољу. Она је истакла да је то важан корак ка бољем третману ЛГБТ заједнице у Београду (али не само у Београду).
Галоња је подсетила да је Не давимо Београд израстао у политичку листу из грађанског активизма који је указивао на непоштовање закона и залагао се за Београд у којем одлучују грађанке и грађани, за Београд који је наш град.
„Не давимо Београд и види своје природне савезнике у grassroot активизму, па тако се међу нашим кандидаткињама за одборнице налази и активисткиња Лабриса – организације за лезбејска људска права”, рекла је Галоња, додајући да је Не давимо Београд једна од две листе на којима има више жена него мушкараца.
У дебати су поред представнице листе Не давимо Београд, учествовале Тамара Трипић, испред листе Да ослободимо Београд , Анита Митић, испред Листе Нова лица, Предраг Аздејковић, испред листе Шта радите бре – Марко Бастаћ и Ана Јанковић Јовановић, испред листе Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују!
Галоња се у свом наступу осврнула и на расподелу градског буџета, чинећи транспарентном чињеницу да тренутно не постоји велики простор за финансијску подршку ЛГБТ заједници. Са друге стране, на питање да ли би Не давимо Београд подржао кампању заговарања за добијање простора од Града Београда у коме би удружење Да се зна! могло да пружа психолошку и правну помоћ ЛГБТ особама у ситуацији насиља и дискриминације, одговорила да је управо један од фокуса рада Не давимо Београд, мапирање и стављање у употребу неискоришћеног простора у јавном власништву за различите потребе заједнице.
Многа од питања која се тичу ЛГБТ особа су одговорност на националном нивоу, али град Београд треба снажније да се залаже за заштиту права свих. Не давимо Београд жели град у коме се застава дугиних боја слободно вијори на улицама као што је то био случај на протестима.