U tekstu pod nazivom “Balkanski Dubai Srbija gradi buldožerima i bejzbol palicama”, novinarka Barbara Surk podseća na rušenje u Savamali i donosi razgovor sa preostalim stanarima i vlasnicima u tom delu grada, koji svedoče o pretnjama i nasilju jer su se našli na putu “Beogradu na vodi”, poput Ivana i Vide Timotijević kojima su isečeni struja i voda ili Bojana Bjelobabe, vlasnika auto perionice kojem je nedavno srušen zid radnje.
“Čekamo da buldožeri dođu”, rekao je Timotijević.
“Odlučni su da buldožerima naprave put kojim će nas odvesti u budućnost kakvu su zamislili”, kaže Dobrica Veselinović, lider opozicionog pokreta “Ne davimo Beograd”, a NYT podseća da je ta inicijativa zbog dešavanja u vezi sa “Beogradom na vodi” organizovala najveće proteste od pada Slobodana Miloševića.
List navodi da nije samo sporno rušenje u Savamali, kada je 231 porodica pomerena sa državne zemlje, nego i finansijska pozadina projekta koja “budi zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i prekomernog stranog uticaja”, jer je dogovor između dve zemlje pravljen “iza zatvorenih vrata”.
“Političke kulture su na više načina podudarne – sultanizam Emirata sreće se sa autoritarizmom Balkana”, navodi Tena Prelec, istraživačica jugoistočne Evrope na Londonskoj školi ekonomije i koautorka rada o investicijama Emirata u Srbiji, među kojima su, uz Beograd na vodi, poljoprivredna dobra, Etihad i odbrambena industrija.
Glavni čovek Emirata voli odlučivanje na vrhu, a, kako kažu analitičari, predsednik Srbije voli protok keša bez propisa i zaštitnih mera koje zapadni investitori očekuju.
List podseća da će prvi vlasnici stanova u “Beogradu na vodi”, plaćati 7.000 evra po kvadratu u zemlji u kojoj je prosečna plata 375 evra.
“Važno nam je da imamo brze vozove, široke autoputeve i lepe zgrade za život i rad. To je mera našeg uspeha ovih dana – a ne koliko smo teritorije osvojili u ratu sa susedima”, citira NYT reči gradonačelnika Beograda Siniše Malog.
Za predsednika Akademije arhitekata Srbije, Bojana Kovačevića, ceo projekat je “zločin protiv urbanog planiranja” i nema mesta u gradu poput Beograda.
“On (predsednik Srbije op.a) gradi zabranjeni grad u srcu Beograda. Konstantno govori da je to novi identitet i da je on taj koji ga oblikuje. Da li nas je pitao želimo li taj novi identitet? Da li smo imali raspravu o tome? Da li su eksperti konsultovani?”, prenosi NYT Kovačevićeve reči i konstatuje da građani nastavljaju da pružaju otpor, uprkos tome što, kako kažu, država pojačava pritisak da preostali stanari Savamale napuste područje “Beograda na vodi”.